Na današnji dan 2001. godine desio se najveći kopneni napad na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Islamski teroristi oteli su četiri putnička aviona i izveli napade širom SAD u kojima je nastradalo najmanje 2.900 osoba. SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena.
Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu.
Pretpostavlja se da je četvrti avion trebalo da udari u Kapitol, zgradu američkog kongresa, Belu kuću ili Kemp Dejvid. Smatra se da su putnici ovog aviona Tod Bimer I Džeremi Glik pokušali da preotmu avion od otmičara koji su onda srušili avion.
U napadima su poginule najmanje 2.973 osobe.
SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena, a čitav događaj smatra se najvećim terorističkim aktom u 21. veku koji je imao ogromne društvene, ekonomske i socijalne posledice po ceo svet.
Ostali događaji na današnji dan:
1524. – Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe „Plejada”.
1830. – Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855. – Opsada Sevastopolja – najveća operacija u Krimskom ratu – okončana je pošto su Britanci, Francuzi i Pijemontezi (Kraljevina Sardinija) zauzeli ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.
1862. – Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom.
1880. – Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora.
1883. – Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske revolucije 1917. Streljan je 1936. u vreme čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova krajem 1934.
1885. – Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Dela: romani „Beli paun”, „Sinovi i ljubavnici”, „Ljubavnik ledi Četerli”, „Zaljubljene žene” …
1887. – Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu.
1917. – Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro u izbeglištvu na Havajima.
1921. – U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je osnovan nacionalni atletski savez.
1922. – Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.
1940. – Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
1941. – Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja „Sila osovine”, čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.
1948. – Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu za indijske muslimane.
1971. – Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma.
1973. – Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto Pinoče.
1979. – Umro je angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1991. – Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.
1995. – Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).
1997. – Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.
2004. – Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.
2005. – Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze
2007. – Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista
2007. – Umro je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU
2008. – Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je u pismu upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova
