Silvio Berluskoni je italijanski biznismen i bivši premijer Italije. Bio je vođa je političkog pokreta Forca Italija (Napred Italijo), partije koja je zvanično osnovana u januaru 1994, da bi se prvi put kandidovala za opšte izbore u martu iste godine.
Berluskoni je bio kratko premijer (sedam meseci) 1994. godine. Godine 2001. ponovo je postavljen na istu funkciju; druga Berluskonijeva vlada je najdugotrajnija u istoriji italijanske republike. 20. aprila 2005, Berluskoni je ponudio ostavku svoje vlade posle poraza na regionalnim izborima i unutrašnjih problema u koaliciji. 23. aprila 2005. formirao je novu vladu bez većih promena u sastavu.
Na parlamentarnim izborima u aprilu 2006. godine koalicija Silvija Berluskonija izgubila je od leve koalicije Romana Prodija. Pobeda je bila vrlo tesna (0,11%) pa je Berluskoni dugo osporavao rezultate izbora da bi na kraju, ipak, početkom maja podneo ostavku.
Međutim Prodijeva vlada će izgubiti parlamentarnu većinu i Berluskonijeva centro-desničarska koalicija PdL-LN-MpA će odneti pobjedu na izborima 2008.
12. novembra 2011. Berluskoni podnosi ostavku predsedniku Italije Đorđu Napolitanu, posle gubljennja parlamentarne većine i velike ekonomske krize koja je snašla zemlju.
On je takođe vlasnik i osnivač medijskih kompanija koje mnogi nazivaju „italijansko medijsko carstvo”. Prema Forbs magazinu, Silvio Berluskoni je najbogatiji čovek u Italiji sa imetkom vrednom 12.000.000.000 dolara u 2005., a istovremeno i 25. najbogatiji čovek na svetu [1].
Bio je predsednik i fudbalskog kluba FK Milan između 1986. i 2004; posle njegove ostavke – koja je iznuđena zakonom – 26. decembra 2004. tim nije izabrao novog predsednika, tako da je on danas samo vlasnik tima.
Ostali događaji na današnji dan:
1497. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio novi kontinent izmedju Evrope i Azije.
1655. Britanci su od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu.
1760. Rodjen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne “Marseljeza”.
1774. Kralj Francuske Luj XV umro je od malih boginja. Presto je nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu (1756-63) kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. bio je prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela je Francusku na prag revolucije.
1844. Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.
1865. Trupe Unije zarobile su u Američkom gradjanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa
1871. Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.
1881. Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern, prvi kralj Rumunije.
1894. Rodjen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin. Poznat je i kao autor filmske muzike (“Tačno u podne”, “Rio Bravo”, “Starac i more”).
1923. Izmedju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman izmedju Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.
1933. U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna …), najavljujući na taj način “novo razdoblje u istoriji nemačke kulture”.
1940. Vinston Čerčil je postao britanski premijer, pošto je Nevil Čembrlen, potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.
1940. Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku,
zaposela bivšu dansku koloniju Island.
1941. Hitlerov zamenik Rudolf Hes spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata je proveo u britanskom zatvoru. Na sudjenju u Nirnbergu 1946. osudjen je za ratne zločine na doživotnu robiju.
1945. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su Prag; Saveznici su preuzeli Rangun od Japanaca.
1960. Američka nuklearna podmornica “Triton” završila je 84-dnevno putovanje oko sveta.
1977. Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda 1930-ih godina 20. veka, dobitnica Oskara 1945. za film “Mildred Pirs”.
1979. Umrla je Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica izmedju dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom “Erotikon”. Ušla je u svetsku enciklopediju filma.
1981. Fransoa Miteran postao je predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valeri Žiskar D’Estena.
1988. SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je Izrael osudjen za invaziju na jug Libana.
1993. Više od 200 tajlandskih radnika poginulo je u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom.
1994. Nelson Mandela izabran je za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje.
1995. Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila je da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.
1997. U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje 1.560 ljudi.
2001. Jugoslovenska skupština ratifikovala je Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske koji su 5. marta u Banjaluci potpisali predsednici SRJ i RS, Vojislav Koštunica i Mirko Šarović.
2002. Bivši agent FBI Robert Hansen osudjen je u Americi na doživotnu robiju, zbog prodaje Moskvi strogo poverljivih dokumenata, čime je postao špijun koji je naneo najveću štetu u američkoj istoriji.
2002. Umro je Iv Rober, francuski glumac i režiser, koji je najveći domet ostvario filmovima “Visoki Plavi Čovek sa Jednom Crnom cipelom” i “Rat dugmadima”.
2003. Sud u Jemenu osudio je na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog,
u decembru 2002. godine u jednoj bolnici u gradu Džibla.
2005. Egipatski parlament odobrio je ustavni amandman kojim je, po prvi put u istoriji ove države, dozvoljeno učešće više kandidata na predsedničkim izborima.
2005. U Berlinu u Nemačkoj, otvoren je Memorijalni centar u spomen šest miliona stradalih Jevreja tokom vladavine nacista.
2006. Za predsednika Italije, jedanaestog po redu posle II svetskog rata, izabran je Djordjo Napolitano i on je prvi bivši komunista na toj funkciji.
2006. Umrla je kolumbijska pevačica Soraja, jedna od prvih koja je pisala i snimala pesme i na engleskom i španskom.
2010. Umrla je Lina Horndžez pevačica koja je probila medjurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju.
