Na današnji dan dogodila se velika oružana pljačka u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju. Organizatori pljačke bili su visokopozicionirani boljševici, među njima Vladimir Iljič Lenjin i Josif Visarionovič Staljin.
Pljačka je počinjena sa ciljem prikupljanja novca za revolucionarne aktivnosti. Oko 20 boljševika, među njima i Staljin, skupilo se na glavnom trgu u Tbilisiju ujutru na dan pljačke. Njihov plan nije bio da napadnu banku, nego kola koja su prenosila novac iz pošte u banku, a trebalo je da prođu glavnim gradskim trgom. Kada su kola došla, pljačkaši su pucali na njih i bacili bombe na konje i stražare. Nastao je pravi haos. Budući da je trg bio pun prolaznika, u eksplozijama i pucnjavi poginulo je čak 40 ljudi, a ranjeno je još 50. Staljinova uloga u samom napadu nije tačno poznata, jer postoje brojni kontradiktorni izveštaji, od toga da je lično on napao kola, pa do toga da je posmatrao sve iz prikrajka pušeći cigaretu.
Vođa napada bio je revolucionar po imenu Kamo, Staljinov prijatelj i kolega. Ukupno je ukradeno oko 341 hiljada rubalja, što bi danas iznosilo skoro 3,5 miliona dolara. Problem je bio u tome što je većina novca bila u krupnim novčanicama, čiji su serijski brojevi bili poznati policiji. Zato boljševici novac nisu mogli samo tako da upotrebe u Rusiji. Pokušali su da krupne novčanice zamene na različitim evropskim lokacijama, ali je čak i to dovelo do niza hapšenja.
Tada je uhapšen i sam vođa napada, Kamo, ali se dosetio da odglumi duševnog bolesnika kako bi izbegao zatvor, što mu je i pošlo za rukom. Zanimljivo je da je ruska socijaldemokratska partija bila ljuta na svoje članove boljševike što su počinili pljačku i pokolj tolikog broja ljudi (u to doba se partija delila na menjševike i boljševike). Nasilne akcije boljševika narušile su ugled svih socijaldemokrata u Evropi.
Ostali događaji na današnji dan:
1541 – U borbi za vlast španskih konkvistadora, u Limi je ubijen osvajač Perua i osnivač grada Lima (1535) Fransisko Pisaro.
1690 – U Beogradu, na Kalemegdanu, održan je veliki srpski narodno-crkveni sabor na kojem je odlučeno da se prihvati poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Otomanskog carstva, ali sa teritorije Ugarske.
1810 – Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1836 – Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i komponovao francusku himnu „Marseljeza”.
1843 – Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom (do 1997.),sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.
1856 – Umro je nemački filozof Maks Štirner, pobornik i teoretičar anarhizma. Njegovo glavno delo, „Jedini i njegova svojina” (1845), izazvalo je oštre polemike i jedno vreme je bilo zabranjeno („Istorija reakcije”, „Manji spisi”).
1858 – Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen je britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma.
1869 – Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, jedan od najboljih poznavalaca tercijara i kvartara. Bavio se istraživanjem neogena i kvartara i fosilne faune u Srbiji.
1867 – Sa Beogradske tvrđave je posle četiri veka skinuta otomanska zastava. Tri meseca ranije Turci su predali ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi, pored srpske, ostala turska zastava.
1877 – U oslobodilačkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva (1876-78) Crnogorci su kod Spuža potukli otomansku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša.
1881 – Srpski knez Milan Obrenović zaključio je sa Austro-Ugarskom „Tajnu konvenciju” kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Za uzvrat je dobio podršku za proglašenje kraljevine i za nezavisnost Srpskepravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije.
1892 – Rođena je američka književnica Perl Bak koja je u romanima opisala život u Kini gde je odrasla kao kćerka misionara („Paviljon žena”, „Dobra zemlja”, „Istok-Zapad”). Nobelovu nagradu za književnost dobila je 1938. godine.
1898 – Rođen je nemački konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm Meseršmit koji je napravio prvi avion na svetu brzine od 1.000 kilometara na sat (1941).
1905 – Umro je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana „Hajduk Stanko” sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka, i pripovedaka i romana o seoskom životu („Slike iz seoskog života”, „Seljanka”).
1906 – U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska trka za Gran pri.
1917 – Na Solunskom polju su streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević – Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrt zbog navodnog planiranja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
1941 – Finska se pridružila Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR-u u kojem je učestvovala tri godine.
1945 – U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra.
1960 – Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla je nezavisnost kao Malgaška Republika; britanski protektorat Somalilend postao je nezavisna država, a 1. jula se ujedinio s Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija.
1970 – Aleksandar Dubček, lider čehoslovačkog reformističkog pokreta („praško proleće”), isključen je iz Komunističke partije Čehoslovačke.
1977 – Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.
1977 – Američki pevač Elvis Prisli održao je poslednji koncert, u Indijanapolisu. Umro je dva meseca kasnije.
1992 – Tokom rata u Bosni generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a Muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom.
2000 – Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su 85 odsto ljudskog genoma čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima ocenjeno je da je dešifrovanje ljudskog genoma najveće otkriće u istoriji čovečanstva.
2001 – Predstavnici sedam zemalja Balkana (SRJ, BiH, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) potpisali su, u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale su sporazum kojim se obavezuju da reše problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih tokom ratova u bivšoj SFRJ (1991-95).
2004 – Posle 14 godina prekida, u hrvatski grad Split stigao je prvi voz iz Beograda.
