Marija Kiri razvila je teoriju radioaktivnosti. Bila je jedina žena u istoriji koja je dobila dve Nobelove nagrade (za fiziku i za hemiju). Dobila je i mnoge druge počasti, uključujući počasne doktorate i francusku Legiju časti.
Prema rečima Alberta Ajnštajna bila je verovatno jedina osoba u istoriji koju slava nije iskvarila. Umrla je u sanatorijumu Sancellemoz u francuskim Alpima, nedaleko od najvišeg alpskog vrha Mon Blan, blizu švajcarske i talijanske granice. Na neki način ubio ju je sam posao kojim se bavila tokom života.
Naime, njena smrt je bila posledica dugotrajnog izlaganja zračenju tokom naučnih istraživanja. U to vreme se još nije znalo da je radioaktivno zračenje toliko opasno za ljudski organizam.
Marija Kiri obavljala je eksperimente s radioaktivnim materijalima bez ikakve zaštite. Danas je njena pismena ostavština radioaktivna i smatra se preopasnom za rukovanje.
Zanimljivo je da je čak i njena knjiga s kuhinjskim receptima visoko radioaktivna. Njeni dokumenti su smešteni u olovne kutije i za rukovanje njima potrebna je zaštitna odeća.
Ostali događaji na današnji dan:
1190. Engleski kralj Ričard Lavljeg Srca i francuski kralj Filip II krenuli su u Treći krstaški rat. Njima se u tom ratu pridružio i nemačko-rimski car Fridrih I Barbarosa .
1631. U Parizu je otvorena agencija za zapošljavanje, prva u svetu.
1753. Rodjen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar , koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo kanal Lamanš balonom.
1776. Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je američka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti.
1799. Rodjen je švedsko-norveški kralj Oskar I, koji je tokom vladavine (1844-59) vodio politiku švedske neutralnosti i ujedinjenja skandinavskih zemalja.
1807. Rodjen je italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi , vodja pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima (“hiljadu crvenih košulja”) oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.
1826. U istom danu umrli su bivši predsednici SAD Džon Adams (1797-1801) i Tomas Džeferson (1801-09).
1848. Objavljen je “Komunistički manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
1848. Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan . Smatra se tvorcem francuskog modernog književnog stila i jezika. Rafinirani stilista u delu “Memoari s onu stranu groba”, u političkim spisima negira tekovine francuske buržoaske revolucije i racionalizam u filozofiji.
1900. Rodjen je legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač Luj “Sačmo” Armstrong. Mnogobrojne turneje sirom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.
1903. Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, izmedju San Franciska i Manile.
1927. Rodjena je italijanska filmska glumica Djina Lolobridjida , prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata (“Fanfan Lala”, “Lepotice noći”, “Hleb, ljubav i mašta”, “Provincijalka”).
1934. Umrla je francuska naučnica poljskog porekla Marija Kiri Sklodovska. Otkrila je radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugm Pjerom i Bekerelom, a drugu za hemiju dobila je 1911.
1943. Pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći u Gibraltaru poginuo je poljski general i političar Vladislav Sikorski , šef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant Poljskih oružanih snaga na Zapadu.
1946. Filipini su stekli nezavisnost nakon 47 godina vladavine SAD.
1976. Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginula su četiri komandosa, sedam od 10 otmičara i oko 20 ugandskih vojnika.
1979. Bivši predsednik Alžira Ahmed Ben Bela pušten je nakon 14 godina iz kućnog pritvora. Bio je prvi predsednik nezavisnosg Alžira (1963), a sa vlasti ga je uklonio Huari Bumedijen državnim udarom 1965.
1997. Američka vasionska sonda “Patfajnder” spuštena je na Mars.
1999. Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika amnestirao je hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.
2000. Umro je jedan od najslavnijih poljskih pisaca i antikomunista Gustav Herling-Grudzinski.
2001. U cilju okončanja 18-godišnjeg gradjanskog rata, tokom kojeg je živote izgubilo blizu dva miliona ljudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Medjutim ona nije dovela do prekida rata.
2001. U avionskoj nesreći u Sibiru poginulo je 145 ljudi.
2008. Avion kineske kompanije sleteo je na medjunarodni aerodrom u Taojuanu na severu Tajvana, čime je zvanično, posle skoro šest decenija, uspostavljen avionski saobraćaj izmedju Kine i Tajvana. Politički sukobi izmedju Kine i Tajvana traju od 1949. kada su pristalice starog režima “otcepile” Tajvan od komunističke Kine.
