Na današnji dan pre 26 godina održan je Miting bratstva i jedinstva poznat i pod nazivom 'Miting na Ušću'. On se smatra jednim od najmasovnijih skupova ikada održanih u Srbiji. Prisustvovalo mu je nekoliko stotina hiljada ljudi, a neke procene govore i o milion okupljenih.

Ovaj događaj smatra se uvodom u Miloševićev politički uspon, ali i početak kraja SFRJ.

– Pobedićemo, bez obzira što se i danas kao i nekad protiv Srbije udružuju njeni neprijatelji, oni van zemlje sa onima u zemlji. Njima poručujemo da uopšte nismo plašljivi i da u svaku bitku ulazimo – rekao je tada Slobodan Milošević, predsednik Saveza komunista Srbije i budući predsednik SR Jugoslavije.

Povodom problema na Kosovu koji su i tada postojali, Milošević je poručio da se Srbija nikoga ne boji i da „sigurno dobija bitku za Kosovo”.

Ovaj miting bio je poslednji u nizu skupova organizovanih širom SFRJ na kojima je klicano: „ Sad se narod uveliko pita, ko će nama da zameni druga Tita. Sad se znade ko je drugi Tito, Slobodan je ime plemenito”.

Iako je bio u organizaciji Saveza komunista Jugoslavije te miting „bratstva i jedinstva” skup na Ušću smatra se i uvodom u ratne godine i krvave raspade koji su usledili.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1600. Rođen engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta pod vođstvom Olivera Kromvela kralj osuđen na smrt i 1649. pogubljen.

1711. Rođen Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta.

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju, izuzev lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini od tifusa umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogat opus nastao između 1810. i 1828, i sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo-pesme.

1885. U srpsko-bugarskom ratu srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927.

1916. Srpske i ruske jedinice u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ, na svojoj prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da Josipu Brozu Titu bude dodeljen naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen Josipu Brozu 1972, a treći 1977.

1946. U Parizu otvorena prva konferencija UNESKO.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao u mirovnu misiju u Izrael kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 osoba, povređeno više od 4.200.

1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja i objavili da je okončan „hladni rat” dva vojna bloka.

1994. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Bombaš-samoubica uleteo kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu. U eksploziji poginulo 16, povređeno više od 60 osoba.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija „Zajedno”. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru bivše Jugoslavije.

1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu poglavar rimokatoličke crkve prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno počeo postupak impičmenta protiv šefa države, treći u istoriji SAD.

2000. Na hiljade Španaca se okupilo oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25-godišnjicu diktatorove smrti.