Dušan Milošević i Dragutin Tomašević bili su prvi srpski olimpijci na Olimpijskim igrama 1912. održanim u Stokholmu, čime je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.
Dana 20. maja 1912., Dušan Milošević je pobedio na kvalifikacionoj trci na 100 metara u Košutnjaku u Beogradu sa rezultatom od 12,00 sekundi čime je obezbedio plasman na Olimpijske igre iste godine.
Narednog meseca, 24. juna na Olimpijskim igrama u Stokholmu, Milošević je stigao kao treći u svojoj kvalifikacionoj grupi sa vremenom od 11,6 sekundi, ali mu to nije obezbedilo plasman u drugo kolo, jer su dalje išla samo prva dva takmičara iz grupe. Da je i obezbedio plasman u sledeći krug, ne bi bio sposoban da se takmiči, jer je imao bolove u stomaku.
Dušan Milošević je prenesen u bolnicu u Stokholmu gde je posle lekarskih ispitivanja u njekovom telu pronađen arsen, što ukazuje da je bio trovan.
U bolnici, Milošević je proveo nekoliko sedmica, gde ga je posetio i predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten sa svojom kćerkom. Švedska policija je započela istragu o tome kako je srpski atletičar bio otrovan, ali se to nikada nije doznalo.
Po povratku u Srbiju, Milošević je napustio atletiku i posvetio se igranju fudbala za BSK kao odbrambeni igrač. Za vreme Prvog svetskok rata, bio je uhapšen i zatvoren u zarobljeničkom logoru u Mađarkoj.
Dušan Milošević je umro 19. maja 1967. godine u Beogradu gde je i sahranjen.
Dragutin Tomašević je, nakon Olipmijade u Stokholmu, započeo pripreme za sledeće igre 1916. godine u Berlinu, ali uskoro biva mobilisan i smrtno ranjen u borbama na brdu Bubanj kod Kule. Preminuo je u selu Rašanac, a sahranjen je u rodnom selu Bistrici u porodičnoj grobnici, zajedno sa svojim sportskim trofejima. Na njegovom grobu piše da su ga „sahranili njegova majka i njegova hrabrost”.
Ostali događaji na današnji dan:
79. Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.
1497. Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
1509. Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1519. Umrla je Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.
1529. Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
1793. U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
1798. Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.
1812. Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.
1821. Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.
1822. Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove.
1859. Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan-Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
1886. Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara (“Šuma”, “Bura”, “Talenti i obožavaoci”, “Unosno mesto”, “Bez krivice krivi”, “Devojka bez miraza”, “Siromaštvo nije porok”).
1894. Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari-Fransoa Sadi Karnoa.
1901. U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare.
1908. Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon građanskog rata.
1911. Rođen je argentinski automobilski as Huan Fanđo, petostruki svetski šampion u “Formuli 1”.
1916. Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
1930. Rođen je francuski filmski režiser Klod Šabrol, predstavnik “novog talasa” francuskog filma (“Naivne devojke”, “Dvostruki obrtaj”, “Raskid”).
1947. Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao “tanjir koji leti kroz vodu”. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin “leteći tanjir”.
1948. U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta.
1960. Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.
1973. Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je, u 90. godini, ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
1975. U blizini njujorškog aerodroma “Kenedi” srušio se avion “Boing 727” američke kompanije “Istern erlajnz”. Poginulo je 113 osoba od 124 osobe, koliko ih je bilo u letelici.
1986. Umro je srpski pisac Miroslav Antić, autor “Plavog čuperka”, jedne od najpopularnijih zbirki dečjih pesama u novijoj srpskoj književnosti.
1989. Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001. Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.
2001. U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.
2001. Slobodan Milošević osudio je Uredbu Vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je “pravnim divljaštvom bez presedana”.
2002. Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.
2002. U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam – Kigoma poginula je 281 osoba.
2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bakingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu Kraljevstvu posle 1874, kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2004. U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
