Na današnji dan 1804. godine, Napoleon Bonaparta proglašen je carem Francuske, da bi u decembru iste godine bio krunisan kao Napoleon I.
Napoleon I Bonaparta je bio general u Francuskoj revoluciji i kao vođa bio je prvi konzul Francuske Republike od 11. novembra 1799. do 18. maja 1804. i car Francuske i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814. i onda ponovo na kratko od 20. marta do 22. juna 1815.
U januaru 1804. Napoleonova policija je otkrila i sprečila pokušaj atentata na Napoleona. Atentat je bio sponzorisan od strane Burbona.
Kao odmazdu Napoleon je poslao žandare da uhapse vojvodu Engjena u Badenu. Posle ubrzanoga tajnoga suđenja vojvoda je pogubljen 21. marta 1804. Pokazalo se da vojvoda nije bio povezan sa atentatom, ali Napoleon je iskoristio ceo incident da opravda ponovno uspostavljanje nasledne monarhije u Francuskoj sa njim kao carem.
Teorija mu je bila da neće biti moguća Burbonska restoracija jednom kad se u ustavu nađe Bonaparta kao nasledna dinastija. Napoleon se krunisao 2. decembra 1804. u Bogorodičnoj katedrali (Notr Dam) u Parizu. Kada je papa blagoslovio kraljevske simbole i krunu, Napoleon je sam sebe krunisao, a zatim i svoju suprugu Žozefinu. U Milanskoj katedrali Napoleon je 26. maja 1805. krunisan krunom Lombardije kao kralj Italije.
Ostali događaji na današnji dan:
1781. Španci u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupaka Amarua II.
1799. Umro francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija “Seviljski berberin” i “Figarova ženidba”, koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.
1800. U Sankt Peterburgu umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao 55 godina i vodio 60 bitaka.
1803. Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.
1804. Napoleon Bonaparta proglašen carem Francuske, u decembru krunisan kao Napoleon I.
1836. Rođen austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvaničan svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio 1886. pobedom u meču s Johanesom Cukertortom.
1868. Rođen ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine pogubljen s članovima porodice.
1872. Rođen britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio angažovan u borbi za mir i razoružanje i dva puta hapšen. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950.
1883. Rođen nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu “Bauhaus”.
1911. Umro austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere, koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba.
1919. Rođena britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u XX veku. Od 1962. bila partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.
1920. U Poljskoj, blizu Krakova, rođen Karol Vojtila. 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.
1944. U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.
1954. Stupila na snagu evropska Konvencija o ljudskim pravima.
1973. Umrla američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.
1974. Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
1988. Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
1992. Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
1995. Umro ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriracije iz SSSR stekao svetsku slavu.
1996. Romano Prodi postao premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata.
1996. Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu u novembru 1995. optužio Karadžića za ratne zločine i genocid.
1998. Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije ”Majkrosoft”, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.
1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.
2000. Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na uvoz oružja u Etiopiju i Eritreju, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.
