Kasini-Hajgens je udružena misija svemirskih agencija NASA/ESA/ASI koja proučava planetu Saturn i njeno mnoštvo prirodnih satelita od 2004. godine. Lansirana 1997. nakon skoro dve decenije gestacije, sastoji se iz Saturnovog orbitera (Kasini) i atmosferske sonde/lendera meseca Titana (Hajgens).
Letelica je takođe vratila podatke i o mnogim drugim stvarima uključujući heliosferu, Jupiter i testove teorije relativnosti. Titanova sonda, Hajgens, je ušla u atmosferu Titana i spustila se na njegovu površinu 2005. godine. Trenutno se kraj misije planira za 2017. ulaskom u atmosferu Saturna.
Kompletirana Kasini-Hajgens sonda je lansirana 15. oktobra 1997. godine raketom Titan IV-B/Kentaur i nakon dugog međuplanetarnog putovanja ušla u orbitu Saturna 1. jula 2004. Hajgens sonda se odvojila od orbitera 25. decembra 2004.g. u 02:00 UTC. Sonda je stigla do Saturnovog meseca Titana 14. januara 2005.g. i odmah ušla u njegovu atmosferu, lagano spustila ka površini, šaljući pritom naučne informacije telemetrijom ka Zemlji. Ovo je bilo prvo sletanje na površinu nekog nebeskog tela u spoljašnjem delu Sunčevog sistema (izvan orbite Marsa). NASA je objavila 18. aprila 2008.g. produžetak finansiranja zemaljskih operacija misije, kada je preimenovana u Kasini ravnodnevnica. Misija je ponovo produžena u februaru 2010. i dobila naziv Kasini kratkodnevnica. Ova faza misije ima finansiranje do kraja 2017. godine. Kasini je četvrta letelica koja je posetila Saturn i prva koja je ušla u orbitu oko njega.
Šesnaest evropskih zemalja i SAD sačinjavaju tim koji je dizajnirao i konstruisao letelicu, i odgovoran je za upravljanje i prijem podataka od strane Kasini orbitera i Hajgens sonde. Misijom rukovodi laboratorija za mlaznu propulziju iz SAD u kojoj je orbiter dizajniran i sastavljen. Razvoj Titanove Hajgens sonde poveren je evropskom svemirskom centru za razoj i tehnologiju čiji je primarni preduzimač za sondu bila francuska kompanija Alkatel. Oprema i instrumenti sonde su dopremljeni iz raznih država. Italijanska svemirska agencija je obezbedila radio antenu visoke frekvencije kao i kompaktan i lagan višenamenski radar (koristi se kao potpovršinski radar, altimetar i radiometar).
Kasini se napaja uz pomoć 32.7 kg plutonijuma-238 – toplota koja nastaje raspadom materijala se pretvara u električnu energiju. Hajgens sonda se tokom međuplanetarnog puta napajala energijom orbitera, a zatim nakon odvajanja standardnim hemijskim baterijama.
Ostali događaji na današnji dan:
1569. Stvorena Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao Rusiji.
1804. Rođena francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila obimnu prepisku i memoare.
1835. U Pešti štampan prvi broj Serbskog narodnog lista, ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik Letopisa Matice srpske Teodor Pavlović. List s kraćim prekidima izlazio do 1848.
1839. Umro turski sultan Mahmud II, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast došao 1808. i pokušao da reformama zaustavi propadanje turskog carstva. Sproveo reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji priznao proširenu autonomiju.
1860. Umro američki industrijalac Čarls Gudjer. 1839. izumeo proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1867. Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile federalnu uniju Kanada, koja je Severno-američkim zakonom britanskog parlamenta dobila status dominiona.
1872. Rođen francuski inženjer i pilot Luj Blerio, utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi avionom preleteo Lamanš, 1909.
1876. Umro ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je pobegao u Zapadnu Evropu i nastavio revolucionarne aktivnosti.
1887. Počela rad prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. 1902. počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
1896. Umrla američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou. Romanom “Čiča Tomina koliba” pridobila brojne savremenike za oslobađanje crnaca od ropstva.
1902. Rođen američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, dobitnik Oskara za filmove “Gospođa Miniver”, “Ben Hur” i “Najlepše godine našeg života”.
1921. Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana Komunistička partija Kine. 1949. preuzela vlast u Kini.
1921. Prvi put primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze, BCG.
1942. Nemačke trupe u II svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
1946. SAD izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
1960. Gana postala republika, s prvim predsednikom Kvameom Nkrumahom.
1961. Rođen američki atletičar Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista XX veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio četiri zlatne medalje.
1962. Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi stekle nezavisnost pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u februaru ukinula nadzor nad te dve države.
1966. Održan je Brionski plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kom su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ, i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao ličnosti odgovorne za rad Državne bezbednosti, optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
1974. Umro argentinski general i političar Huan Domingo Peron, osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine vladao autokratski oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve.
1991. Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli Varšavski pakt, osnovan 1955.
1994. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, posle 27 godina dugog izbeglištva.
1997. Hongkong, pošto je 150 godina bio pod engleskom upravom, ponovo vraćen pod kinesku jurisdikciju, kao njen specijalni administrativni region.
1999. Umro južnorodezijski političar Džošua Nkomo, borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji i lider pokreta za nezavisnost. S Robertom Mugabeom formirao Patriotski front.
2000. Posle sastanka šefova država u Pjongjangu, predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
2000. Pušten u saobraćaj najduži most na svetu, povezao Švedsku i Dansku.
2001. U Aćeu u Indoneziji nađeno 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aćea, u tom mestu od sredine sedamdesetih ubijeno više od 870 ljudi.
2002. U Hagu formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Sud osnovan 17. jula 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut ratifikovalo 86 država, uključujući Jugoslaviju.
2003. SAD ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka s Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju državljana SAD Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
2004. Umro američki glumac Marlon Brando, jedan od najuticajnih glumaca svoje generacije i dobitnik Oskara za uloge u filmovima “Kum” i “Na dokovima Njujorka”.
