Anegdota iz njegovih studentskih dana govori da je tokom svakodnevnih vožnji jeftinog bicikla počeo da razmišlja o nekoj vrsti pogodnog vozila koje bi se kretalo bez snage mišića, o 'kočiji bez konja'. Takođe kaže i da je obećao sam sebi da će je jednog dana napraviti.
Uprkos sedmogodišnjem stručnom usavršavanju po mnogim kompanijama u Nemačkoj i Austriji, Benc nije prestajao da sanja ovo postignuće. Za tako nešto trebali su mu novac i radni uslovi, i on je bio rešen da do toga dođe. Stoga napušta poslove crtača i projektanta, te 1871. godine sa Augustom Riterom u Manhajmu osniva mašinsku radionicu za snabdevanje metalnim materijalima. Na žalost, prva godina rada predstavlja fijasko za preduzeće. Lokalne vlasti pruzimaju monopol nad poslom, a Riter se pokazuje kao nedovoljno pouzdan partner. Na scenu stupa Berta Ringer, Bencova tadašnja verenica, i sa svojim mirazom otkupljuje Riterov deo.
Uprkos svim teškoćama Karl Benc nije posustao u nameri da napravi vozilo novog doba. Njegova rešenost samo je godinama dobijala na čvrstini. Kako je najveći problem ležao je u razvoju odgovarajućeg motora, Benc je nadu pronašao u motoru SUS koji je bio u ranoj fazi povećanja pouzdanosti i efikasnosti. 1878. godine se usredočio na posao izrade dvotaktnog gasnog motora i pri tome se bazirao na Otovoj koncepciji koja je patentirana dve godine ranije. Motor je bio operativan do novogodišnje noći, a patent u Bencovim rukama tokom 1879.
Iako je suštinski radio na proizvođačkom standardu dvotaktnih motora, njegova genijalna kreativnost iskazala se pre svega kroz razvoj dodatnih komponenti. Tako je dobio patente za regulator broja obrtaja motora, sistem paljenja varnicom pomoću akumulatora, svećicu, karburator… Ipak, Benc se tu nije zadržao. Kada je imao motor, vrata izrade samohodnog vozila bila su otvorena. Slede patenti za menjač, glavnu spojnicu (kvačilo), hladnjak za rashladnu tečnost…
U kreativnom ambijentu koji je ponovo za sebe stvorio, Benc se vraća svojoj opsesiji, konstrukciji “kočija bez konja”. U tom poslu evidentan je uticaj njegove ljubavi prema biciklima, kao i ljudi sa kojima je osnovao firmu. On zadnji točak bicikla zamenjuje sa dva, i montira motor između njih. Za pogon je posebno pripremio umanjen Otov četvorotaktni gasni motor, a njegovu snagu do zadnje osovine sproveo pomoću lančanog prenosa. Na ovaj način Benc je 1885. godine izradio svoju prvu Trokolicu, u svojoj 42. godini života. Kako je, za razliku od Dajmlera koji je svoj motor ugradio u kočije, zaokružio celinu vozila, Benc se opravdano smatra tvorcem automobila.
Nakon porođajnih muka, motorizovanu trokolicu čekala su iskušenja dečijih bolesti. Prvi testovi često su privlačili posmatrače iz komšiluka, te su sve aktivnosti bile izložene mnogobrojnim pogledima. Kako je upravljanje Trokolicom bilo prilično teško, često je dolazilo do komičnih udara u zid na koje je gomila odgovarala praskom smeha i podsmevanjem. Iz tog razloga, ceo projekat pao je pod senku loše reputacije, sve dok odvažna Berta Benc ponovo nije uzela stvar u svoje ruke. Hrabro sevši u vozilo sa tri točka, ona se provozala gradskim ulicama na očigled zapanjenih sugrađana. Zbog ove vožnje Berta se danas smatra prvom osobom koja je izvela vožnju automobilom u istoriji.
Trokolica je konačno dobila patentnu zaštitu 29. januara 1886. godine pod brojem DRP-37435 i nazivom “Automobil napajan gasom”. Sredinom iste godine Benc sa gasnog prelazi na benzinski motor, čiji su tvorci Dajmler i Majbah (patentiran 1885. godine), i kreće u prvu prodaju automobila ikada. Reklamni naziv izabran za tu priliku glasio je: “Bencova patentirana motorna kola”.
Ostali događaji na današnji dan:
1412 – U Novom Brdu izdat je “Zakon o rudnicima Despota Stefana “koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.
1635 – Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII.
1860 – Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame “Galeb”, “Tri sestre” i “Višnjev sad” i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.
1872 – Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.
1886 – Nemački inženjer Karl Benc patentirao je prvi uspešan automobil na benzin.
1889 – Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča.
1896 – Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.
1899 – Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu.
1916 – Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
1934 – Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama “Uzalud je budim” (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka (“Poreklo nade”, “Vatra i ništa”, “Smrću protiv smrti” – napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.
1941 – Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.
1942 – Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.
1950 – Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvane rasističkom politikom vlade Južne Afrike.
1959 – Danski putnički brod “Hans Hedtoft” udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Poginulo je 95 ljudi.
1963 – Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).
1989 – Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.
1994 – Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju u spustu za Svetski kup.
1996 – Venecijanska operska kuća “La Feniče” izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije.
1999 – Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.
2001 – U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea bio je jedan od retkih
francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu (“Američka noć”, “Mačka i miš”).
2002 – Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da “osovina zla” koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu.
2002 – U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji.
2003 – Američki predsednik Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje.
2005 – Umro je Efraim Kišon, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su “Nije fer Davide”, “Kita boli more”, “Jabuka je svemu kriva”, “Knjiga za poreske obveznike”, “Kod kuće je najgore” i “Pomozite svetu na svoju štetu”.
