U Beloj kući snimljen je razgovor predsednika Niksona i njegovog šefa kancelarije H. R. Haldemana. Iz snimljenog razgovora saznalo se da je američki predsednik umešan u aferu Votergejt, pa je javnost traku na kojoj je nasnimljen razgovor nazvala 'Smoking gun tape'.

Snimak je procureo u javnost nedelju dana nakon sudbonosnog događaja kojim je afera Votergejt započela – provalom Niksonove suparničke stranke u njegovu kancelariju u hotelu Votergejt, radi postavljanja prislušnih uređaja.

Provalnici su ubijeni i započela je istraga u kojoj je učestvovao i FBI.

U razgovoru sa predsenikom, šef kancelarije Haldeman objasnio mu je da „FBI nije pod kontrolom” i da istraga ide u „smerovima u kojima ne želimo da ide.”

Haldeman je zbog toga predložio predsedniku da zamenik direktora CIA-e Vernon Valters nazove trenutnog šefa FBI-a Patrika Graja i kaže mu sledeće: „Klonite se ovoga. To je posao u koji ne želimo da dalje ulazite.”

Nikson je odobrio takav plan i naredio je da ih pozovu i „odigraju” grubo.

Kada je snimljeni razgovor izašao u javnost postalo je jasno da je američki predsednik lagao svoj narod.

Tri dana posle objavljivanja informacija, Nikson je dao ostavku na dužnost američkog predsednika.

Šef kancelarije Haldeman završio je u zatvoru na čak 18 meseci.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1501. Portugalski pomorac Pedro Kabral vratio se s putovanja na kojem je zaposeo područje današnjeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom području Portugalci osnovali 1521. godine.

1537. Tokom povratka u domovinu umro španski istraživač Pedro Mendosa. Bio je vođa ekspedicije za istraživanje Južne Amerike koja je stigla do područja Rio de la Plata. Osnovao je Buenos Ajres. 1536. godine.

1611. Engleski istraživač Henri Hadson, poznat po pokušajima da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, nestao u Hadsonovom zalivu, gde ga je ostavila pobunjena posada broda Diskaveri. Tokom istraživanja Severnog ledenog okeana otkrio more i moreuz, koji su kasnije po njemu dobili imena.

1668. Rođen italijanski filozof, istoričar i teoretičar prava Đovani Batista Viko, osnivač filozofije istorije i začetnik moderne estetike.

1757. Britanci pobedom nad francuskim saveznikom, indijskim guvernerom Bengala, kod Plaseja učvrstili vlast u istočnoj Indiji.

1785. Turska vojska skadarskog vezira Mahmud-paše Bušatlije prodrla u Cetinje i po treći put srušila manastir koji je krajem XV veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš.

1848. Počeo Junski ustanak pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja narodnih radionica. Ustanak za tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

1894. Rođen engleski kralj Edvard VIII. Na presto stupio 1936. i iste godine abdicirao u korist brata Džordža VI da bi mogao da se oženi Amerikankom Volis Simpson.

1945. Japanski general Micuru Ušiđima izvršio samoubistvo posle poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, gde je vođena jedna od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaničnim podacima, tokom borbi za Okinavu poginula 234.183 vojnika i civila.

1947. Kongres SAD usvojio Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika na štrajk. Šef države dobio pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

1956. Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran za predsednika Egipta.

1960. Patris Lumumba postao prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokratske Republike Kongo.

1970. Japanski studenti u Tokiju se sukobili s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta za bezbednost.

1985. Iznad Atlantskog okeana eksplodirao boing 747 kompanije „Er Indija”. Pogunulo svih 329 putnika i članova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi Siiki separatisti.

1993. Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida, poništio predsedničke izbore od 12. juna i onemogućio povratak demokratije.

1994. Južna Afrika posle decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda ponovo zauzela mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

1995. Umro američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. godine izumeo vakcinu protiv dečje paralize.

1996. Umro grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički premijer Grčke, osnivač i lider Svegrčkog socijalističkog pokreta, PASOK.

1998. Umrla američka glumica irskog porekla Morin O’Saliven. Proslavila se kao partnerka Džonija Vajsmilera ulogom Džejn u filmovima o Tarzanu.

1999. Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili da je ekonomska šteta posle NATO bombardovanja Jugoslavije oko 29,6 milijardi dolara.

2001. Vlada Jugoslavije usvojila Uredbu o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

2003. Američki Vrhovni sud podržao akciju Univerziteta u Mičigenu o favorizovanju manjina koje se prijavljuju na Pravni fakultet tog univerziteta. Prva zvanična odluka u vezi s građanskim pravima u poslednjih 25 godina.

2004. Međunarodni krivični sud pokrenuo prvu zvaničnu istragu. Predmet istrage bili su ratni zločini u Demokratskoj Republici Kongo, od jula 2002, u provinciji Ituri, gde je u sukobima poginulo najmanje 5.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Kongu stradalo više miliona ljudi.

2005. U Srbiji uhapšen Marokanac Abdelmadžid Bušar i izručen Španiji, u kojoj je osumnjičen za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004, kada je poginulo više od 190 osoba.