Maršalov plan, službeno nazvan Plan Evropske obnove, je bio službeni plan SAD o obnovi posleratne Evrope i suzbijanju uticaja komunizma nakon Drugog svetskog rata.
Plan obnove je napravljen na sastanku između država učesnica plana 12. jula 1947. Maršalov plan nudio je takvu vrstu pomoći i Sovjetskom Savezu i njegovim saveznicima, no samo ako bio oni napravili političke reforme i prihvatili neki oblik spoljašnje kontrole. Plan je sprovođen 4 godine sa početkom u julu 1947. U tom periodu nekih 13 milijardi američkih dolara ekonomske i tehničke pomoći je poslato evropskim zemljama koje su postale članice OECD-a.
Do perioda kada je plan došao do tačke svog kompletiranja, privreda svake države učesnice, osim Nemačke, porasla je u odnosu na predratnu. Tokom sledeće 2 decenije, skoro sve države zapadne Evrope doživele su ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda. Maršalov plan se dugo smatrao jednim od prvih procesa evropskih integracija. Jedna od njegovih posledica je znatna amerikanizacija privrede i tehnike u Evropi i načina upravljanja privredom.
Ostali događaji na današnji dan:
632 – U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na „Kuranu”. Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.
1695 – Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.
1809 – Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela „Zdrav razum” i „Američka kriza” u kojima je podržao „Deklaraciju nezavisnosti” američkih kolonija.
1810 – Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma („Koncert u a-molu za klavir i orkestar”, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).
1869 – Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal” u Tokiju.
1871 – Austrougarski car Franc Jozef I objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.
1876 – Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana”, „Lelija”, „Đavolja bara”, „Majstori trubači”, „Povest mog života”). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1883 – Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.
1916 – Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.
1921 – Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.
1929 – Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.
1940 – Nemačke krstarice „Šarnhorst” i „Gnajsenau” su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona „Glorijus” i razarače „Ardent” i „Akasta”. Poginulo je više od 1.500 ljudi.
1941 – Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.
1942 – Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.
1943 – Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.
1946 – Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. („Tkači”, „Pred zoru”, „Luda u Hristu Emanuel Kvint”, „Dabrovo krzno”, „Ifigenija u Delfima”).
1965 – Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.
1986 – Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.
1993 – U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.
1995 – Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O’Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.
1998 – Umro je nigerijski general Sani Abača, a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.
2001 – Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.
2001 – U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.
2004 – Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.
2006 – Francuskinja Rafaela le Guvelo je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.
2009 – Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški nas lednici za dolazak na tron.
2010 – U predgrađu Zagreba ranjen je odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Na njega je pucao Miloš Simović, pripadnik istog klana. Oni su u odsustvu osuđeni na višedecenijske kazne zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđća. Kalinića su hrvatske vlasti izručile Srbije, a Simović je uhapšen u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju.
