Osnivači 'Googla' Lari Pejdž i Sergej Brin upoznali su se na Univerzitetu Stenford, gde su zajedno bili na postdiplomskim studijama.
Na Stenfordu su Pejdž i Brin izradili pretraživač BackRub. Kad se on pokazao uspešnim, zaključili su da mu treba novo ime. Odlučili su se za ‘Google’ – ime dobijeno od reči gogool, koja označava broj 10 na stoti. Još pre nego što su osnovali firmu, Andi Bečtolhajm, suosnivačfirme Sun (nazvane prema skraćenici za Stanford University Network), dao im je ček na 100 000 dolara za novu kompaniju. Organizovali su kancelariju u jednoj garaži u Silkonskoj dolini, južno od San Franciska i nedaleko od Stanforda.
Na današnji dan pre 13 godina podneli su zahtev za osnivanje svoje firme nazvane Google u saveznoj državi Kalifornija. Prvi zaposleni je bio Kkreg Silverstajn, kolega sa posdiplomskih studija na Stanfordu. S postepenim rastom, „Googl”” će se kasnije preseliti u Palo Alto, a zatim u Mauntin Vju, gde mu je i danas sedište. Inače, univerzitet Stenford osnovao je kalifornijski milijoner Leland Stenford i nazvao ga po svom sinu, koji je umro u 15. godini. Svojoj supruzi je rekao da će tako „deca Kalifornije biti naša deca”. Ljudi koji su pohađali Stenford osnovali su i mnoge druge firme: Cisco, Hewlett-Packard, PayPal, Symantec itd.
Ostali događaji na današnji dan:
1533 – Rođena je engleska kraljica Elizabeta I,kćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen. Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.
1566 – U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska SulejmanaII Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701 – U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije iHolandije protiv Francuske, poznat kao „Druga velika alijansa”.
1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima„Badenskimir” kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764 – Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik StanjislavII Ponjatovski, poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
1788 – Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljacau austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočcina krajina.
1812 – Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jednaodnajkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813 – Prvi put je upotrebljen naziv „Ujka Sem” za SAD, uuvodniku njujorškog lista „Troj Post”.
1822 – Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.
1860 – Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi je sa svojim „crvenokošuljašima” zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1901 – Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan „Bokserski ustanak” u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.
1909 – Rođen je američki filmski i pozorišni režiser ElijaKazan, dobitnik nekoliko Oskara („Tramvaj nazvan želja”, „Viva Zapata”, „Istočno od raja”, „Bebi Dol”).
1914 – Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite „Eksplorer 1″ i „Eksplorer 2″ otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani „Van Elenovi radijacioni pojasevi”.
1940 – Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.
1949 – Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.
1964 – U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskojobali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
1975 – Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.
1986 – Biskup Dezmond Tutu postao je nadbiskupKejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
1990 – Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom jeznačajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.
1991 – U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovnakonferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington.
1994 – U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put jespuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.
1997 – U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik idiktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila.
1999 – U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.
2001 – U nigerijskom gradu Džos izbili suhrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.
2004 – Umro je Bejer Naud južnoafričkisveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.
2005 – Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.
