Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih Nacija (UNESCO) osnovana je 4. novembra 1946. godine. Osnovni cilj organizacije je da doprinese miru i sigurnosti kroz podržavanje kolaboracije među nacijama kroz obrazovanje, nauku i kulturu kao metod pospešivanja univerzalnog poštovanja pravde, zakona, ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda.
UNESCO ima 191 pripadnicu a glavno sedište organizacije je u Parizu sa preko 50 predstavništva širom sveta. UNESCO upražnjava svoje aktivnosti u pet glavnih programa: obrazovanje, prirodne nauke, sociologija, kultura i komunikacije. UNESCO takođe sponzoriše projekte za pismenost, razvoj tehnike i pedagogije, internacionalne nauke, projekte regionalne kulturne istorije, projekte promovisanja kulturne raznolikosti i programe koji podržavaju internacionalne dogovore o čuvanju svetske kulturne i prirodne baštine.
Jedna od uloga UNESCO-a je da održava listu mesta svetske kulturne baštine. Ta mesta se smatraju važnim prirodnim ili istorijskim mestima ili objektima čije očuvanje je važno za celokupnu svetsku zajednicu. UNESCO s druge strane nije odgovoran da održava ili štiti mesto koje je na njihovim listama.
Ostali događaji na današnji dan:
1307. Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.
1650. Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika.
1814. Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.
1847. Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za „San letnje noći”.
1890. U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.
1918. Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni „Ratni rekvijem”.
1922. U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter je otkrio grob faraona Tutankamona.
1931. Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.
1939. Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.
1942. Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.
1956. Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.
1956. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.
1956. Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1966. Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.
1979. Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.
1980. Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.
1995. U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.
1998. Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.
2000. U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.
2002. Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.
2004. Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.
2004. Umrla je američka glumica Dženet Li poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka „Psiho”, za koju je bila nominovana za Oskara.
2008. Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije.
