Kroz ovu gimnaziju prošli su mnoge istaknute ličnosti naše istorije - Petar Karađorđević, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović Alas, Jovan Skerlić.
Prvih pola veka postojanja, zvala se Gimnazija beogradska, a kada su se krajem veka pojavile i druge gimnazije, promenila je ime u Prva beogradska gimnazija.
Posle Prvog svetskog rata, postala je Prva muška realna gimnazija u Beogradu. Godine 1959, spaja se sa Četvrtom ženskom gimnazijom i ponovo postaje Prva beogradska.
U periodu usmerenog obrazovanja zvala se Obrazovno-vaspitna organizacija „Moša Pijade”.
Danas Prva beogradska ima 32 odeljenja prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera.
U Prvu beogradsku išli su i Gavrilo Princip, Boris Tadić i Vuk Jeremić.
Ostali događaji na današnji dan:
1189 – Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
1521 – Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrdjava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526 – U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
1619 – Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632 – Rođen je engleski filozof Džon Lok jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( „Ogled o ljudskom razumu”, „Pisma o toleranciji”, „Dve rasprave o vladi”, „Vaspitanje”).
1756 – Napadom na Saksoniju, pruski kraj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820 – U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825 – Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842 – Završen je prvi Opijumski rat izmedju Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871 – Rodjen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.
1915 – Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove – „Plinsko svetlo”, „Anastasija” i „Kazablanka”.
1943 – U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944 – Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karadjordjević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
1945 – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949 – SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960 – Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
1965 – Američki vasionski brod „Džemini V”, sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u zemljinoj orbiti.
1975 – Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978 – Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz medjunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o „kulturnoj revoluciji” u toj zemlji u avgustu 1966.
1991 – Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partijui zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995 – Pod snažnim medjunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996 – Ruski avion „Tupoljev 154″, koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997 – Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je odnajgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
1999 – Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
2001 – Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji,koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003 – U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, medju kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003 – U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasavelikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
2005 – U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.
