Zanimljivo je da je na tom procesu suđeno samo dvadesetčetvorici najviših nacističkih zvaničnika. Od njih 24 troje je oslobođeno: Hitlerov vicekancelar Franz von Papen, ministar Dr Hjalmar Šaht i nacistički novinar Hans Fricše.
Na današnji su dan objavljene presude nacističkim ratnim zločincima u jednom od najpoznatijih sudskih procesa u istoriji – Nirnberškom procesu.
Najblažu kaznu (10 godina) dobio je veliki admiral (Grossadmiral) Karl Donic. Petnaest godina dobio je ministar spoljnih poslova Konstantin fon Neurat, a dvadeset vođa Hitlerjugenda Baldur fon Širah i ministar naoružanja Albert Špir (glavni arhitekta Rajha).
Doživotne zatvore dobili su veliki admiral Erih Reder, zamenik firera Rudolf Hes i predsednik Rajhsbanke Valther Funk.
Ostalih 12 osuđeno je na smrt, među njima Rajhsmaršal Herman Goring, Hitlerov lični sekretar Martin Borman, šef diplomatije Joakim fon Ribentrop, feldmaršal Vilhelm Kajtel (vrhovni zapovednik nemačke vojske) i SS-Obergruppenfuhrer Ernst Kaltenbruner (najviši pripadnik SS-a koji je preživeo kraj rata).
Jedan od osuđenika se ubio još pre početka suđenja, a jedan nije bio zdravstveno sposoban za suđenje (industrijalac Gustav Krup).
Ostali događaji na današnji dan:
1684 – Umro je francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije („Sid”, „Horacije”, „Sina”, „Poliekt”).
1754 – Rođen je Pavle I Petrovič Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je „Drugoj koaliciji” (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.
1878 – U Nišu je otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu je upisano 49 učenika.
1892 – Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu („Problemi antičke estetike”, „Antička demokratija i socijalni problemi”).
1904 – Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.
1910 – Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.
1914 – Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.
1918 – Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.
1924 – Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.
1926 – U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.
1928 – U SSSR-u je proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.
1938 – Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.
1943 – Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.
1949 – U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.
1957 – Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.
1979 – Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.
1982 – Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.
1988 – Umro je srpski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama („Šešir gospodina Vujića”, „Ko to tamo peva”, „Maratonci trče počasni krug”, „Parče plavog neba”).
1988 – Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.
1989 – Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.
1996 – Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.
1997 – Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.
1999 – U Beogradu je u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.
1999 – Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.
2000 – Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.
2003 – Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.
