Danas se obeležava godišnjica prvog ljudskog osvajanja Južnog pola. Taj poduhvat izvela je petočlana ekspedicija na čelu sa Norvežaninom Roaldom Amundsenom.
Zanimljivo je da se gotovo istovremeno sa ovom ekipom na Južni pol uputio i drugi tim, pod vođstvom Britanca Roberta F. Skota.
Postojala je, dakle, svojevrsna trka u tome ko će pre doći do pola.
Amundsenov je tim bio uspešniji zbog nekoliko razloga. Kao prvo, za putovanje su koristili pse, dok je Skot koristio prvenstveno ponije.
Nadalje, Amundsenov je tim imao odeću od krzna po eskimskom uzoru, dok su Britanci imali vunenu odeću, koja se nije pokazala toliko toplom.
Norvežani su se kretali na skijama jer su od detinjstva bili naučeni na njih, dok su Britanci pešačili.
Konačno, dok su Britanci tokom puta uzimali geološke uzorke za naučna istraživanja, Amundsen je odredio osvajanje Južnog pola za jedini cilj.
Tako je bio odlučan, da je već na početku predvideo da će slabije pse iskoristiti za hranu ostalim psima i ljudima, dok su se Britanci gnušali na to.
Amundsen je krenuo na put sa 52 psa, a vratio se sa jedanaest. Konačni ishod bio je to da je Amundsenov tim stigao na pol 34 dana ranije i da su se svi članovi vratili natrag.
Skotov je tim zakasnio, a na povratku su on i njegovi ljudi ostali zarobljeni u ledu i umrli. Skotovo telo je pronađeno tek pola godine kasnije u snegu.
Ostali događaji na današnji dan:
1503 – Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige “Proročanstva” (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799 – Umro je Džordž Vašington, prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikacima “Oproštajnu besedu”.
1822 – U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok nije prihvaćeno da se pruži pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Otomanskog carstva.
1900 – Nemački fizičar Maks Plank objavio je “kvantnu teoriju”, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911 – Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916 – Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.
1918 – U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927 – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda.
1935 – Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937 – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939 – Društvo naroda je isključilo ŠSR iz članstva zbog agresije na Finsku.
1959 – Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.
1960 – Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962 – Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981 – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989 – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1989 – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1994 – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.
1995 – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je snagama NATO.
1998 – U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998 – U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.
2000 – Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR sada ima više od 6.000 ljudi koji u 110 zemalja brinu o 21 milionu izbeglica, a budžet za 2010. godinu iznosi više od tri milijarde dolara.
2001 – Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. U junu 2010. je osuđen na 13 godina zatvora.
2001 – Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrif Georg “Maks” Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004 – Predsednik Francuske Žak Širak otvorio je najviši most na svetu – Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
