Izgradnja železnice u Velikoj Britaniji počela je u ranom 19. veku, kako bi se rasteretila gužva čiji je uzrok nastanka industrijski razvitak i porast broja stanovnika. Prva trasa metroa nalazila se između Pedingtona i ulice Feringdon, u dužini od 4 km.
Prelazak preko Temze moguć je od 1869. godine, kada počinje da se koristi tunel koji ide ispod same reke – prvi tunel takve vrste u svetu. Takođe, otvara se još jedna linija ispod Temze, između Tauera i Bermondzija. Međutim, i pored velikih pogodnosti otvaranja železnice, kolaps u gradu je nastajao zbog zatvaranja saobraćajnica radi obavljanja radova. Nalazi se rešenje: izgradnja dubinskih podzemnih linija. Prva dubinska linija spajala je južni i centralni deo Londona, i bila je duga 5 km. Puštanjem ove linije u rad, svet dobija prvu elektrifikovanu dubinsku liniju podzemne železnice.
Londonski metro doživljava procvat tokom 20. veka: otvaraju se nove linije, a stare se elektrifikuju. Takođe, menja se i izgled metroa, jer celom mrežom upravlja kompjuterizovana centrala, uloga vozača je samo da otvara i zatvara vrata i da u slučaju kvara automatskog sistema preuzme kontrolu nad vozilom.
Građanima i posetiocima na raspolaganju je 275 stanica, a s obzirom na to da je većina ispod zemlje, stanice imaju ukupno 412 pokretnih stepenica. Kartice za vožnju metroom kupuju se na šalterima; lokalno stanovništvo najčešće koriste elektronsku karticu sa ugrađenim čipom, dok je za turiste najbolja opcija kupovina celodnevne pokazne karte.
Interesantan je podatak da su prve automatske mašine za izdavanje karti ovde bile u upotrebi već 1908. godine.
Najveća tragedija u istoriji Londonskog metroa desila se 2005. godine, a to je napad bombaša samoubice. U razmaku od 50 sekundi desile su se 3 eksplozije, i to u vreme „jutarnjeg špica”. Povređeno je oko 600 ljudi, materijalna šteta je velika, a saobraćajni kolaps koji je nakon toga nastao jedan je od najvećih u istoriji Londona.
Ostali događaji na današnji dan:
1307. Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.
1650. Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika.
1814. Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.
1847. Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za „San letnje noći”.
1918. Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni „Ratni rekvijem”.
1922. U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter je otkrio grob faraona Tutankamona.
1931. Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.
1939. Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.
1942. Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.
1946. Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).
1956. Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.
1956. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.
1956. Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1966. Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.
1979. Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.
1980. Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.
1995. U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.
1998. Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.
2000. U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.
2002. Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.
2004. Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.
2004. Umrla je američka glumica Dženet Li poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka „Psiho”, za koju je bila nominovana za Oskara.
2008. Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije.
