Na današnji dan 1922. godine, otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u egipatskoj Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3000 godina kada je u nju položen faraon.
Uz sve misterije i zanimljivosti, Tutankamon je ostao najpoznatiji faraon svih vremena, pre svega zbog svoje male grobnice, danas poznate kao KV62, koja je slučajno ostala neopljačkana, te se za njega jedinog, drevno egipatsko proročanstvo ostvarilo, proročanstvo koje govori da se govorom pokojnikovog imena obnavlja njegov identitet i obnavlja život koji je nestao.
On je vladao kao dete, i bio je potpuno nezapažen u egipatskoj istoriji, međutim, jedino je njegova grobnica pronađena neopljačkana, pa je vremenom najveći mit stvoren upravo oko ovog faraona. Ostaje pitanje, ako je jedan „nebitan” vladar, koji je na brzinu sahranjen, pokopan uz toliko zlata i dragocenosti, kako li su tek sahranjivali velike egipatske faraone i vladare?
Tutankamonova zlatna maska, Foto: Wikipedia
Tutankamon je bio 12. Egipatski faraon, u početku nazvan i Tutankaton, koji je vladao do 18. egipatske dinastije.
Vladao je od 1334. – 1323. pne u razdoblju nazvanom Nova država. Tutankaton mu je bilo prvotno ime, zbog povezanosti sa Atonom, Sunčevim diskom i znači „Aton je život Tota”.
Smatra se da je Tutankamon bio sin faraona Eknatona i njegove sporedne žene Kije. Takođe se pretpostavlja da je rano detinjstvo proveo u Severnoj palati Eknatonovog glavnog grada Amarne i nakon iznenadne očeve smrti došao je na presto kada mu je bilo samo 9 godina.
Tako mlad oženjen je sa svojom starijom polusestrom Anksenamon. Budući da je monoteistička religijska revolucija njegovog oca ostavila Egipat u haosu, tako mladi faraon nije imao autoritet.
Bio je samo igračka u rukama moćnog sveštenstva, kojima je glavni cilj bio povratak stare politeističke religije. U njegovim odlukama najveću je ulogu imao Aj (sveštenik, vezir, i prvi ministar).
Zlatni sarkofag, Foto: Wikipedia
Uskoro je vraćena stara religija, Eknatonova prestolnica Amarna je razorena, a Teba je opet postala glavni grad.
Tokom njegove vladavine, u velikom Amonovom svetilištu u Luksoru i Karnaku, podignuti su kipovi koji prikazuju Tutankamona i njegovu ženu kao inkarnacije starih bogova, Amona sa svojom ženom Mut.
Forenzička analiza Tutankamonove mumije pokazala je da faraon nije umro prirodnom smrću. Dugo se verovalo i da je najverovatnije umro od vezanih creva, međutim, na njegovoj lobanji nađena su ostećenja, a da li je to rezultat ubistva ili incidenta (npr. pad s kočije) ne može se ustanoviti.
Mnogi veruju da je ubijen, možda po naređenju Aja, koji se nakon faraonove smrti našao na prestolu. Sahranjen je na brzinu u Dolini Kraljeva, u grobnici namenjenoj za njegovog vezira koja je svojom veličinom bila premalena u odnosu na druge faraonske grobnice.
Mumija Tutankamona ostala je slabo očuvana, kao rezultat lošeg balzamiranja. Naime, kada ju je pronašao, Karter je mumiju rasekao na delove kako bi mogao da je izvadi iz sarkofaga jer su se topive smole za vreme mumifikacije pretvorile u lepak.
U novembru ove godine, britanski forenzičari su razrešili misteriju Tutankamonove smrti. Ubila ga je kočija koja je udarila pravo u njega dok je bio na kolenima i smrskala mu rebra i grudni koš, i zdrobila srce.
Mumificiranje je loše izvedeno pa je telo spaljeno unutar sarkofaga.
Prokletstvo grobnice
Početkom 1922. godine lord Karnarvon, strastveni egiptolog, otišao je u Egipat u potrazi za Tutankamonovom grobnicom. Lord Haman (najpoznatiji okultista tog doba) poslao mu je telegrafom: „Lord Carnarvon. Ne ići na grob. Pri neposluhu opasnost. Pri nepoštovanju bolest. Nikad više zdrav. Smrt će vas zateći u Egiptu.”
Karnarvona je telegraf zabrinuo pa se obratio još dvojici vidovnjaka koji su mu takođe prorekli smrt. Međutim, lord je bio nepokolebljiv, pa je tako sa svojim partnerom Hauardom Karterom otvorio je Tutankamonovu grobnicu.
Zanimljivo je da je upravo pre nego što su otvorili grobnicu, egipatska kobra, koja se smatra zaštitnicom i simbolom faraona, pojela je Karterovog kanarinca, a mnogi su to protumačili kao upozorenje na prokletstvo.
U grobnici su pronašli nerazmerna bogatstva: zlato, dragulje, bisere… ali i sarkofag u kome je bilo položeno mumificirano faraonovo telo. Iznad sarkofaga je bio natpis:
„Smrt će snaći one koji ometaju faraonov san.”
Dva meseca nakon otvaranja grobnice lord Karnarvon počeo je da se oseća loše. Ubrzo je umro. Njegov sin se priseća:
„U trenutku kad je moj otac umro, u Kairu su se ugasila sva svetla. Mi smo zapalili sveće i molili se!”
Te je noći lordov pas u njegovom rodnom dvorcu u Engleskoj odjednom je počeo da laje bez razloga. Zatim je legao i uginuo.
Karnarvonova smrt dovedena je u vezu sa ubodom komarca koji je verojatno izazvao upalu. Neobično je što je faraonova posmrtna maska imala sićušnu napuklinu na istom mestu gdje je lorda ubo komarac.
Tri dana nakon lordove smrti umro je američki arheolog Artur Mace, jedan od vođa tima. Pao je u komu pre nego što su lekari stigli da mu pomognu. Epitolog Džordž Gold, Karnarvonov prijatelj, odmah je otputovao u Kairo.
Kao prvo je razgledao faraonov grob. Sutradan je dobio visoku temperaturu. Nakon 12 sati je umro. Radiolog Arčibald koji je rendgenski pregledao faraonovo telo, razboleo se pa je prebačen u Englesku, gde je umro nakon nekoliko dana.
Lordov lični advokat, tokom ekspedicije je pronađen mrtav u postelji jer mu je zatajilo srce. Britanac Džoel Vud je bio prvi koji je pozvan da razgleda grobnicu. Nedugo nakon toga je umro od tajanstvene groznice.
U roku od šest nedelja nakon otvaranja grobnice umrlo je 12 ljudi koji su u otvaranju učestvovali. Nakon sedam godina samo su još dva člana prvotne ekipe bila živa. Ukupno, 22 ljudi koji su imali veze sa ekspedicijom je umrlo.
Većina stručnjaka odbacuje ovu priču, a sam Hauard Karter je živeo još 17 godina nakon otkrića grobnice i umro u 64. godini života.
Ostali događaji na današnji dan:
1504 – Umrla je Isabela I Katolička (Isabel la Catolica) kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba (Cristoforo Colombo) koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.
1703 – U dvodnevnoj „Velikoj oluji” u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.
1744 – Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri (Guiseppe Guarneri), uz Antonija Stradivarija (Antonio) najveći majstor izrade klasičnih violina.
1880 – Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
1855 – Umro je poljski pisac Adam Mickijevič (Mickiewicz) najistaknutiji poljski romantičar. Njegov idilični ep „Pan Tadeuš”, u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1914 – U Prvom svetskom ratu eksplodirao je britanski ratni brod „Bulvork”, dok je u njega ukrcavana municija. Od 750 članova posade preživelo je samo njih 12.
1940 – Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja.
1942 – U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovan oAntifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu.
1949 – U Indiji je prihvaćen ustav kojim je Indijska Unija postala republika u okviru britanskog Komonvelta. Ustav je stupio na snagu u januaru 1950.
1965 – Francuska je lansirala prvi veštački satelit.
1967 – Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
1968 – Umro je nemački pisac Arnold Zvajg (Zweig), autor romana „Slučaj narednika Griše”, koji mnogi kritičari smatraju najboljom nemačkom knjigom o Prvom svetskom ratu.
1978 – Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
1979 – Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.
1986 – Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad poginulo je 48 čivila.
1987 – Tajfun je na Filipinima razorio oko 14.000 kuća, poginulo je 270 ljudi.
1990 – Savet bezbednosti UN je odobrio mirovni plan za Kambodžu.
1993 – Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
1998 – U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina (Jiang Zemin), Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
2000 – Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije. Milošević je u junu naredne godine izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
2001 – Nepalski kralj Gjanendra (Gyanendra) objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
