Reč je bila o vrlo kontroverznoj odluci, a u nekim gradovima u svetu čak su organizovane demonstracije. Naime, Pluton je smatran planetom još od vremena kada je otkriven 1930. godine, pa je time stvorena 76-godišnja tradicija koju nije bilo lako prekinuti.
Odlukom Međunarodne astronomske unije Pluton je izbačen sa liste planeta i premešten je u takozvane patuljaste planete.
Broj planeta smanjen je uklanjanjem Plutona sa devet na osam, zbog čega je trebalo menjati sve postojeće školske udžbenike, enciklopedije i ostalu literaturu, kao i sva prezentacijska pomagala u muzejima.
Razlog otklanjanja Plutona s liste planeta bio je sledeći: otkriven je znatan broj tela u Sunčevom sistemu, koja su bila podjednake mase i ostalih osobina kao i Pluton. Naučnici su tada imali dve opcije: ili da uključe nove objekte u popis planeta ili da izbace Pluton.
Međunarodna astronomska unija nakon više rasprava odlučila se za izbacivanje Plutona.
Po novoj klasifikaciji Pluton je takozvana patuljasta planeta. Osim njega, danas još četiri objekta takođe imaju status patuljastih planeta: Ceres, Haumea, Makemake i Eris. Zanimljivo je da je Eris čak i veće mase od Plutona.
Naziv „patuljaste planete” veoma je kritikovan, tim više što je Međunarodna astronomska unija naglasila da „patuljaste planete nisu planete”.
Ostali događaji na današnji dan:
79. U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410. Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572. U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u „Vartolomejskoj noći” dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814. Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
1872. Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije („Zulejka Dobson”, „Božićni venac”, „Srećni licemer”).
1893. Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
1899. Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu („Univerzalna istorija beščašća”, „Maštarije”, „Devet eseja o Danteu”).
1914. Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
1922. Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929. Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu DŽihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
1936. U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen „neprijateljem naroda”. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
1954. Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
1954. Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
1968. Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975. Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
1976. Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
1989. Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991. Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
1991. Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
1994. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
1998. Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu ubijeno je 14 Srba dok su radili na svojim imanjima.
2003. U 93. godini umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
