Savezna Republika Jugoslavija (skraćeno SRJ) je bila država koja je stvorena 27. aprila, 1992, odlukom Saveznog izvršnog veća SFRJ, kao zajednička država Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Vojvodina i Kosovo i Metohija imale su, usled multietničnosti, status autonomnih pokrajina u okviru republike Srbije, ali sa mnogo manje nadležnosti, u odnosu na one iz vremena SFRJ. Savezna Republika Jugoslavija je ujedno nastala raspadom SFRJ, početkom devedesetih godina prošloga veka.
Nakon Petooktobarskih promena, crnogorska vlast je sve više insistirala na nezavisnosti, ili barem na potpunom preuređenju u „Savez dve nezavisne države”. Glavni problemi nove vlasti, bile su sve žešći teroristički napadi u takozvanoj „tampon zoni”; tj. kopnenoj zoni bezbednosti od pet demilitarizovanih kilometara na području opština Preševo, Medveđa i Bujanovac, koje je sprovodila albanska teroristička organizacija OVPBM, tokom 2000. i u prvoj polovini 2001. godine, zahtevajući pripajanje ove tri opštine Kosmetu. Ovaj problem je nešto kasnije rešen, kad su izbili sukobi sa albanskim teroristima u Makedoniji, kada je NATO odobrio jugoslovenskim snagama bezbednosti povratak na teritoriju te tri opštine. Istovremeno, poslednja sporna teritorija između Hrvatske i Crne Gore- Prevlaka- pripojena je Hrvatskoj, nakon pregovora između Hrvatske sa jedne i SRJ i Crne Gore sa druge strane. Fraza „Savez dve nezavisne države” sve više je izgovarana u Crnoj Gori, kako su tokom 2001. godine počinjali pregovori o preuređenju savezne države između Srbije i Crne Gore.
14. marta, 2002, zvaničnici SR Jugoslavije, Republike Srbije i Republike Crne Gore, uz prisustvo Visokog predstavnika Evropske unije, potpisali su Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, kojima je predviđeno da SRJ ubuduće nosi naziv Srbija i Crna Gora. 4. februara, 2003, formirana je državna zajednica Srbija i Crna Gora, zasnovana na ravnopravnosti dveju država članica, tj. države Srbije i države Crne Gore, čime su SRJ i naziv „Jugoslavija” prestali da postoje.
Ostali događaji na današnji dan:
1521. Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana, komandanta prve ekspedicije oko sveta.
1737. Rodjen je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”.
1791. Rodjen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.
1822. Rodjen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom gradjanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija.
1830. Južnoamerički vojskovodja i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku.
1830. Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje – fenjere sa svećama.
1909. Grupa pod nazivom “Mladi Turci” oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.
1915. Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici (“Božanstvena poema”, “Prometej”, “Poema ekstaze”).
1932. Rodjen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.
1937. Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.
1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi.
1945. Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini. Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.
1950. Velika Britanija je priznala Izrael.
1956. Roki Marćano povukao se iz boksa kao jedini nepobedjeni svetski šampion u teškoj kategoriji.
1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.
1961. Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije.
1972. U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1978. Avganistanske vojne snage preuzele su vlast i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan.
1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.
1992. Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije gradjanskog rata i referenduma na kojem su gradjani glasali za nezavisnost.
1993. Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog gradjanskog rata 1949. godine.
1997. U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu koji je povezao grad s novim aerodromom.
1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 zgrada je srušeno ili oštećeno.
2001. Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o osavremenjavanju oružja koje je dobila tokom sovjetske ere.
2003. Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime se nastavila 55-godišnja vladavina njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.
2005. Najveći avion na svetu, evropski “Erbas A380”, poleteo je prvi put. Avion je dugačak kao osam autobusa, ima prostor na krilima dovoljnog za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je veličinom preuzeo primat od “Boinga 747”, kao najvećeg aviona koji je ikada leteo.
2010. Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Januković.
