Ideja za reč 'Štrumpf' (francuski Schtroumpf) došla je Peju kad je jednom prilikom ručavao na belgijskoj obali s kolegom i prijateljem Andreom Frankvinom. Prilikom jela Pejo je želeo da zamoli prijatelja da mu doda slanik, no nije mogao da se seti prave reči. Stoga je izlanuo: 'Passe-moi... le schtroumpf!' ('Dodaj mi... Štrumpf!').
„Štrumpfove” je izmislio jedan Belgijanac – crtač stripova Pjer Kliford – poznatiji pod umetničkim imenom Pejo. On je u to doba crtao stripove za belgijski magazin „Spirou”. Pejo je bio po nacionalnosti Valonac (Valonija je južni deo Belgije, a u njoj se govori francuskim jezikom).
Ideja za reč Štrumpf (francuski Schtroumpf) došla je Peju kad je jednom prilikom ručavao na belgijskoj obali s kolegom i prijateljem Andreom Frankvinom. Prilikom jela Pejo je želeo da zamoli prijatelja da mu doda slanik, no nije mogao da se seti prave reči. Stoga je izlanuo: “Passe-moi… le schtroumpf!” (“Dodaj mi… Štrumpf!”). Frankvin mu je dodao slanik i u šali rekao: “Evo ti Štrumpf, a kad završiš sa štrumpfiranjem, vrati mi Štrumpf!” Ostatak tog vikenda njih su dvojica navodno proveli šaleći se na račun reči Štrumf i njenim izvedenicama (štrumpfirati itd.)
Navedeno objašnjenje o etimologiji reči Štrumpf ispričao je sam autor Štrumfova – Pejo. Mnogi danas misle da je reč nastala od nemačke reči za čarapu (der Strumpf), ali za to nema dokaza. U Njemačkoj je čak naziv za Štrumpfove – die Schlümpfe.
Na današnji dan 1958. godine Pejo je novoizmišljeno ime (les Schtroumpfs) upotrebio za male plave likove u stripu koji je u to vreme radio. Radilo se o stripu „Johan et Pirlouit”, svojevrsnoj srednojvekovnoj fantasi priči o glavnom junaku Johanu i njegovom patuljastom pomoćniku Pirlouitu.
Do danas, više od 50 godina, Štrumpfovi su stekli veliku popularnost. Procenjuje se da je prodato oko 25,000,000 stripova o njima na 25 jezika. O popularnosti najbolje govori podatak da se samo u godinu dana prodalo oko milijon DVD izdanja o Štrumfovima.
Ostali događaji na današnji dan:
42. p.n.e. – Samoubistvo je izvršio Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je 44. ubijen Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage Marka Antonija i Oktavijana.
1596 – Turska vojska sultana Muhameda III je kod Erlaua u Mađarskoj porazila austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana.
1789 – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović,autor prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji poznatog pod imenom Sretenjski ustav (1835). Pokrenuo je i uređivao „Novine serbske” (1813-22) u Beču, a potom je kratko vreme bio ministar prosvete i urednik prvih novina u Srbiji Miloša Obrenovića.
1817 – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus” je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih rečnika.
1912 – Počela je bitka kod Kumanova u Prvom balkanskom ratu ukojoj je srpska vojska nanela težak poraz turskim trupama i prisilila ih da se povuku ka Bitolju.
1917 – Američke snage stupile su u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu, kod Linevila u Francuskoj.
1917 – Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. U pripremama i izvođenju Oktobarske revolucije od tada neposredno učestvuje Vladimir Iljič Uljanov (Lenjin).
1940 – Rođen je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, poznat kao Pele, koji se smatra najboljim igračem u istoriji fudbala.
1942 – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija počela je ofanzivu protiv nemačkih snaga pod komandom Ervina Romela u egipatskoj pustinji kod mesta El Alamejn. Jedna od najznačajnijih bitaka u Drugom svetskom ratu okončana je 12 dana kasnije pobedom Britanaca, nakon čega je usledilo iskrcavanje saveznika na tlo severne Afrike.
1944 – Sovjetska Crvena armija ušla je u Drugom svetskom ratu u Mađarsku.
1944 – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, u Drugom svetskom ratu je poginuo Ivan Milutinović, jedan od vođa Narodnooslobodilačkog rata i visoki funkcioner Komunističke partije Jugoslavije.
1944 – U filipinskom zalivu Lejte počela je jedna od najvećih pomorsko-vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je učestvovala gotovo cela japanska flota i tri četvrtine flote SAD. Okončana je porazom Japanaca 25. oktobra.
1954 – Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska sporazumele su se da okončaju okupaciju Nemačke.
1956 – Uličnim demonstracijama studenata i radnika u Mađarskoj je počela antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile u krvi 4. novembra 1956.
1958 – Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu zaknjiževnost za roman „Doktor Živago” koji je postao bestseler na Zapadu, dok u SSSR tada još nije bio objavljen.
1961 – Bivšem generalnom sekretaru UN Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu koji je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1973 – Severnovijetnamski mirovni pregovarač Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir uz obrazloženje da u njegovoj zemlji još nema mira.
1983 – U napadu sa kamionima napunjenim eksplozivom na štabameričkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su bili francuski vojnici, poginuo je 241 američki vojnik i 58 francuskih vojnika.
1983 – Na akušerskoj klinici u Zagrebu rođena je prva jugoslovenska beba iz epruvete.
1990 – Ukrajinski premijer Vitalij Masol je prinuđen da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta. To je bio prvi funkcioner Sovjetskog Saveza koji je otišao sa vlasti pod pritiskom javnosti.
1991 – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na međunarodnoj konferenciji u Parizu u organizaciji UN mirovni sporazum radi okončanja 13-godišnjeg građanskog rata u Kambodži.
2001 – IRA je objavila da počinje razoružavanje, a dva dana kasnije Velika Britanija je ukinula četiri bezbednosna punkta.
2003 – Čang Mej-ling, udovica Čang Kaj-šeka i nekada najmoćnija žena u Kini, umrla je u 106. godini u svom domu u Njujorku.
2004 – Na Kosovu su održani parlamentarni izbori, koje je većina kosovskih Srba bojkotovala. To su drugi izbori od 1999. kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.
