Početkom 1975. godine situacija se pogoršala za Južni Vijetnam. Pomoć je skresana na minimum, dok Sever dobija veliku pomoć od SSSR-a i Kine. Pored toga Južni Vijetnam je ispunjen sa oko 200.000 pripadnika snaga Severnog Vijetnama kojima je teritorija garantovana sporazumom iz 1973.
U Januaru 1975. dolazi do ofanzive iz Kambodže u kojoj je pala čitava provincija Puok Long. U martu iste godine napadnuta su dva provincijska grada u Kontumu i Pleiku. Zajedno sa tim komunisti su 10. marta napali Ban Me Tout, još jedan grad na severu Južnog Vietnama. ARVN je pružio značajan otpor, ali je grad brzo pao. 14. marta predsednik Tiu leti u operativan centar Drugog korpusa u Na Trangu. Tamo je počinio grešku koja je po mnogima koštala Južni Vijetnam svog postojanja. Američki savetnici i ARVN generali su tražili povlačenje sa severnih planina, jer ih je bilo teško braniti. Predsednik je nevoljno pristao.
Povlačenje se pretvorilo u neorganizovano bežanje kada se lokalno stanovništvo počelo povlačiti sa vojskom. Bilo je slučajeva da su bebe napuštane pored puta. Kada su vojnici i izbeglice bile blizu Tui Hoa, Severnjaci su otvorili artiljersku paljbu dodatno pogoršavajući situaciju.
U gradu Hue, koji je još severnije, zavladala je panika. Većina građana koji su se još uvek sećali Tet ofanzive želeli su da odu što pre. Armija je takođe mislila da je Predsednik i njoj naredio da se povuče što je izazvalo haos. Predsednik Tiu se 20. marta obratio naciji sa obaveštenjem da Hue nije pao. Hue je u prošlosti bio carski glavni grad, što ga je činilo gradom od velikog psihološkog značaja. Pokušano je da se odbrana organizuje, ali je grad pao nakon 6 dana.
Pažnja se usmerila na Da Nang u kome je bilo preko 500.000 izbeglica. To je stvorilo vrhunac panike u kome su se ljudi tukli, nekad i na smrt, za mesta u autobusima i avioima do Sajgona. Mnogi su otišli brodovima i splavovima. Predsednik Tiu je naredio da se Da Nang brani po svaku cenu, ali je grad brzo pao.
Početkom Aprila Sajgon je bio preplavljen izbeglicama, a vlada je kontrolisala radijus od 60 kilometara oko grada. Vladine trupe su organizovale snažnu odbrambenu liniju kod Zvan Loka koju su uspeli da održe 2 nedelje trpeći ogromne gubitke.
Za to vreme neki od njihovih sunarodnika u Sajgonu pokušavaju da napuste državu. Američka ambasada i aerodrom Tan Son Nut su postali pretrpani ljudima očajnim da napuste zemlju. 143.000 Južnih Vijetnamaca je evakuisano. Vlada Južnog Vijetnama zahteva intervenciju vojske SAD. Amerika ne čini ništa. Tiu podnosi ostavku 21. aprila 1975. i u oproštajnom govoru žestoko napada SAD optužujući ih za izdaju. Kao dokaz pokazuje Niksonovo pismo u kome se Južnom Vietnamu garantuje zaštita od invazije sa Severa. Kako je Nikson podneo ostavku nije mogao da to obećanje i ispuni.
Tiu je dobio azil u Tajvanu, nakon čega je živeo u Ujedinjenom Kraljevstvu da bi se preselio u SAD gde je živeo do svoje smrti 2001. V. D. Predsednika SAD Džerald Ford objavljuje u Nju Orleansu kraj rata govoreći da je Amerika spasila čast i pobedila.
Ostali događaji na današnji dan:
564 – Rođen je engleski dramski pisac Vilijam Šekspir. Njegove drame, od kojih je veliki broj ekranizovan, i danas su na repertoarima svetskih pozorišta (“Hamlet”, “Romeo i Julija”, “Otelo”, “Makbet”). Umro je istog datuma 1616. godine.
1616 – U Madridu je, istog dana kada i Viljem Šekspir u Londonu, umro španski književnik Migel de Servantes Savedra. Pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme, a u svetsku književnost ušao je sa romanom “Don Kihot”, koji se smatra
pretečom modernog romana.
1728 – U katastrofalnom požaru uništen je veliki deo Kopenhagena.
1775 – Rođen je engleski slikar DŽozef Malard Vilijam Tarner. Njegovo slikarstvo imalo je značajan uticaj na francuske impresioniste.
1850 – Umro je pesnik Vilijam Vordsvort uz Kolridža najznačajniji predstavnik romantizma u engleskoj književnosti. Njegova zbirka pesama “Lirske balade” (1798) označila je početak romantizma u engleskoj književnosti.
1858 – Rođen je nemački fizičar Maks Plank, tvorac kvantne teorije, za koju je 1918. godine dobio Nobelovu nagradu.
1867 – Rođen je srpski političar, publicista i književnik Jaša Prodanović, jedan od osnivača Jugoslovenske republikanske
demokratske stranke. Bio je potpresednik vlade FNRJ od 1946. do 1948. godine. Uređivao je časopise “Narodna misao” i “Ođek”, priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića.
1880 – Rođen je ruski baletski igrač, koreograg i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog baleta.
1891 – Rođen je ruski kompozitor i pijanista Sergej Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka.
1897 – Rođen je kanadski političar i državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968. godine. Zalaganje za mirno rešenje Suecke krize donelo mu je 1957. godine Nobelovu nagradu za mir.
1899 – Rođen je srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Objavio je veliki broj radova iz srednjovekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske. Izučavao je i rudarstvo srednjeg veka u našim krajevima.
1913 – Turci su u prvom balkanskom ratu predali Skadar Crnogorcima. Odlukom velikih sila 14. maja Crnogorci su se morali
povući, a Skadar je pripao Albaniji.
1928 – Rođena je Širli Templ, koja je kao dete postala holivudska filmska zvezda. Kasnije je bila američki ambasador u Gani i Čehoslovačkoj.
1938 – Sudetski Nemci zatražili su, uz podršku Hitlera, punu autonomiju u okviru Čehoslovačke. Minhenskim sporazumom u septembru iste godine Hitler je Sudete pripojio Nemačkoj, a 1939. okupirao je Čehoslovačku.
1941 – Grčka vojska je kapitulirala pred trupama nacističke Nemačke, a kralj i vlada napustili su zemlju.
1945 – Sovjetska armija oslobodila je u Drugom svetskom ratu nacističke logore Saksenhauzen i Ravensbrik.
1986 – Umro je američki filmski reditelj austrijskog porekla Oto Preminger. Proslavio se filmovima “Laura”, “Karmen DŽons” i
“Egzodus”.
1990 – Kineski premijer Li Peng doputovao je u Moskvu. To je bila prva poseta jednog kineskog premijera SSSR-u posle 26 godina.
1992 – Umro je indijski filmski reditelj Satjađit Raj tri nedelje nakon što je dobio Oskara za životno delo. (“Otac
Pančali”, “Kamen mudrosti”, “Rabindranat Tagore”).
1997 – Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali su deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji jedne super sile u posthladnoratovskoj eri.
1998 – Umro je grčki državnik Konstantin Karamanlis, premijer od 1955. do 1963. i 1974, posle pada vojne hunte, predsednik Grčke od 1980. do 1985. godine.
1998 – U Srbiji, na referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izašlo je 73,05 odsto
upisanih birača. Protiv učšća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto.
1999 – Tridesetog dana vazdušnih napada NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je zgrada državne televizije. Poginulo je 16, a ranjeno 18 radnika. Uništeno je i više repetitora RTS u Srbiji.
2003 – U Pekingu su održani prvi direktni pregovori SAD i Severne Koreje, posle priznanja Severne Koreje da je tajno radila na unapređenju svog nuklearnog oružja i time prekršila svoje međunarodne obaveze.
2005 – Umro je Eduardo Paoloci jedan od najistaknutijih britanskih umetnika i osnivač pop art pokreta u Velikoj Britaniji. Među znacajnijim delima koje je ostavio je živopisni mozaik na stanici Totenhem kort roud u podzemnoj železnici u Londonu i monumentalna bronzana statua Isaka Njutna ispred Britanske biblioteke.
2005 – Umro je britanski glumac ser Džon Mils, nagrađen Oskarom 1971. za ulogu seoskog mutavca u filmu “Rajanova
kći” Dejvida Lina.
2007 – Umro je Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije i ključna figura u postkomunističkoj Rusiji. Na predsedničkom položaju bio je u dva mandata, od juna 1991. do 31. decembra 1999, kada je podneo ostavku i na mesto vršioca dužnosti predsednika imenovao Vladimira Putina. Imao je ključnu ulogu u sprečavanju državnog udara u avgustu 1991. Te godine potpisao je i ukaz o zabrani Komunističke partije.
2009 – Umro je britanski fotograf i dobitnik dva Oskara Džek Kardif. Bio je jedan od prvih majstora fotografije koji su snimali u tehnikoloru.
