Svetu je predstavljen najpoznatiji kupaći kostim u istoriji: bikini. Kreator bikinija bio je Luis Reard iz Pariza.
Zanimljivo je da je on po struci bio automobilski inženjer, ali je igrom slučaja vodio majčinu prodavnicu donjeg rublja u blizini poznatog kabareta „Les Folies Bergères” u Parizu.
Primetio je da žene na plaži prilikom sunčanja podvijaju rubove svojih kupaćih kostima kako bi sunce doprlo do što većeg dela kože. Zato je želeo da napravi najmanji moguć kupaći kostim.
Ideju za ime dobio je kad je njegov konkurent proizveo kupaći kostim „Atom”, koji je propagiran kao najmanji na svetu. Reard je napravio još manji kostim i dao mu ime „Bikini” po atolu Bikini u Tihom okeanu, gde su se u to vreme izvodili poznati nuklearni eksperimenti.
Igra reči bila je u tome da je „Bikini” rascepio „Atom” kao što se u nuklearnoj bombi cepaju atomi urana. Svoj „Bikini” Reard je predstavio na današnji dan na poznatom pariškom kupalištu Piscine Molitor. Nije mogao da pronađe profesionalnu manekenku koja bi pristala da nosi tako mali kostim, pa je uzeo erotsku plesačicu Mišelin Bernardini.
Uspeh bikinija bio je neverovatan, naročito među muškarcima. Mišeline Bernardini dobila je navodno 50.000 pisama obožavalaca. Prvi bikini imao je samo 194 kvadratna centimetra platna, koje je bilo oslikano uzorkom novinskog papira.
Ostali događaji na današnji dan:
1596. Engleski pomorci opustošili su špansku obalu i opljačkali Kadiz, pomorsku luku koja je otkrićem Amerike dobila prvorazredan značaj.
1811. Venecuela je postala prva južnoamerička država koja je proglasila nezavisnost od Španije.
1830. U pohodu na Alžir Francuzi su zauzeli grad Alžir. Alžir je ostao pod francuskom upravom do 1962, kada je ta severnoafrička zemlja stekla nezavisnost.
1865. Vilijam But osnovao je u Londonu”Hrišćansku misiju” koja je kasnije dobila naziv “Vojska spasa” i bavila se uglavnom humanitarnim radom. Bila je vrlo aktivna u periodu posle Drugog svetskog rata.
1865. U Velikoj Britaniji je donet prvi u svetu zakon o ograničenju brzine – dve milje na sat.
1879. Rođen je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, ministar rata (1925-29). Osnovao je 1900. tenisko takmičenje “Dejvis kup”.
1880. Rođen je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik,koga su zbog virtuoznog stila upoređivali sa Paganinijem (šest violinskih koncerata, Američka simfonija).
1889. Umro je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Pisao je pesme, kulturnoistorijske članke, putopise, romane i pripovetke i uređivao Srpske novine i Srpski letopis (“Večiti mladoženja”, “Trpen-spasen”, “Milan Narandžić”).
1889. Rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto. Kao eksperimentator prošao je kroz sve faze moderne umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha (“Orfej”, “Strašna deca”, “Petao i Arlekin”). Član Francuske akademije postao je 1955.
1891. Rođen je hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujević, koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom, obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti (“Lelek sebra”, “Kolajna”, “Žedan kamen na studencu”).
1901. Rođen je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka. Režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima tog pozorišnog žanra.
1911. Rođen je francuski državnik Žorž Pompidu, predsednik Francuske (1969-74) nakon povlačenja Šarla de Gola. Kao blizak saradnik De Gola, šef njegovog kabineta i premijer od 1962. do 1968, uglavnom je sledio ideje slavnog prethodnika.
1932. U Portugalu je premijer postao Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1933. zaveo profašističku diktaturu, okončanu tek 1974, četiri godine posle njegove smrti.
1943. Nemačkom ofanzivom iz pravca Orela i Harkova na sovjetske položaje počela je Kursko-orelska bitka, jedna od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu.
1959. Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno raspustio je parlament, suspendovao Ustav iz 1950. i zaveo diktatorski režim.
1975. Američki teniser Artur Eš postao je prvi crnac pobednik turnira u Vimbldonu.
1975. Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost nakon 500 godina portugalske vlasti.
1977. U Pakistanu je izvršen vojni udar kojim je general Mohamad Zija ul Hak zbacio s vlasti premijera Zulfikara Ali Buta.
1980. Švedski teniser Bjorn Borg pobedio je peti put uzastopno na turniru u Vimbldonu.
2001. Makedonske vlasti i albanski pobunjenici postigli su dogovor o primirju. Mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi u Makedoniji, potpisan je 13. avgusta u Ohridu.
2001. Henelore Kol, supruga bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, izvršila je samoubistvo. Ona je dugo godina bolovala od retke bolesti koja je izazvala alergiju na svetlo.
2002. Umro je legendarni bejzbol igrač Ted Vilijams jedan od najvećih “bacača” svih vremena i poslednji Amerikanac koji je postigao 400 “hitova” za jednu sezonu.
2003. Dve Čečenke aktivirale su eksploziv na otvoreno mrok-festivalu, koji se održavao na moskovskom aerodromu Tušino. U eksploziji je poginulo 16 osoba, uključujući i teroristkinje, a 60 ih je povređeno.
2004. U Indoneziji su održani prvi direktni predsedničkiizbori, šest godina nakon što je okončana 32-godišnja diktatura bivšeg predsednika Suharta.
