Posle nedelja provedenih u bolnici, supruga nekadašnjeg predsednika SFRJ, Jospa Broza Tita - Jovanka (Budisavljević) Broz je izgubila bitku sa godinama i bolešću.
Prema jednoj verziji događaja, za upoznavanje Tita i Jovanke zaslužan je bio Aleksandar Leka Ranković, „otac” svih tajnih službi na ovim prostorima koji je lično odabrao pet „proverenih” devojaka za rad u Titovom kabinetu, a Maršalu se od svih najviše svidela lička partizanka Jovanka Budisavljević.
Mlada partizanka iz Šeste ličke divizije, najmlađa žena sa činom oficira (major JNA) je 1945. dodeljena Maršalatu kao higijeničarka, zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Iste godine postaje Titova lična sekretarica, a njen život postaje potpuno posvećen velikom vođi.
I tako šest godina, dok iz statusa lične sekretarice, verovatno i ljubavnice, nije prešla u status supruge…
Tito se svojom sekretaricom oženio 1952. godine i tada je Jovanka postala onakva kakvom je pamti većina starijih generacija – bogato odevena, okićena, nasmejana, sa visokom punđom na glavi, spremna da stane rame uz rame sa najvećim svetskim damama onog vremena.
Tvrdilo se da ima državničke ambicije, da spletkari, da je sovjetski agent, da je učestvovala u zaveri protiv Aleksandra Rankovića, da je smišljala puč i spremala se da postane „Tito posle Tita”… koliko god neke od ovih optužbi danas delovale apsurdno, postepeno su dovele do narušavanja odnosa među „prvim supružnicima” SFR Jugoslavije.
Poslednje tri godine Titovog života Jovanka ga nije videla. Ipak, samo dva meseca posle njegove smrti Jovanka je uz zaplenu dokumenata i stvari izbačena iz rezidencije i preseljena u Bulevar mira 75.
Odgovor na pitanje šta se desilo sa tim stvarima, kao i zašto je ovakva gruba premetačina izvedena, nikad nije stigao. Jovanka Broz se žalila i pisala raznim institucijama navodeći da su oduzeti predmeti njena lična imovina, te da među dokumentima nema ničega osim njene lične prepiske i pisama, ali su na njene žalbe svi ostali nemi.
A onda su na nekadašnju prvu damu države koja se ubrzo raspala u krvavom ratu svi zaboravili…
Njena pojavljivanja u javnosti svela su se na obilaske Kuće cveća na godišnjicu Titove smrti. Mnogi novinari su pokušavali da od udovice Broz izmame poneki odgovor. Retki su u tome uspeli.
Nešto bolje od zahteva da joj se vrati oduzeta imovina prošle su žalbe na nepodnošljive uslove u kojima je dugi niz godina Jovanka Broz živela. Ipak, i ovo se dogodilo tek kada je priča o „prvoj drugarici” Jugoslavije koja bez ikakvih dokumenata živi u kući bez grejanja, na kojoj krov prokišnjava, a i struja često nestaje, dospela do javnosti.
Na pisanja medija da nema zemlje na svetu u kojoj se prema ženi bivšeg predsednika tako odnosi, regovao je Rasim Ljajić, tadašnji ministar, ali su ponude za gostoprimstvom i pomoći stigle iz cele bivše države i na trenutak ponovo ujedinile zavađene narode.
Pred kraj života Jovanka Broz je ponovo dobila i dokumenta – prvo zdravstvenu knjižicu, pa ličnu kartu i pasoš. Već stara i bolesna, zahvalila se državi na „brizi” i nastavila da živi povučeno.
Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, ona je uvek predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja. Jovanka se međutim držala u ekstremnoj povučenosti i retko je davala intervjue.
Supruga bivšeg predsednika SFRJ je izrazila želju da bude sahranjen u Kući cveća, pored svog supruga.
Ostali događaji na današnji dan:
1728. U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada.
1740. Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevačkim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg.
1827. U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku flotu.
1843. Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića („Izbiračica”, „Milo za drago”, „Mladost Dositeja Obradovića”, „Školski nadzornik”, „Ljubavno pismo”).
1854. Rođen je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. („Pijani brod”, „Iluminacije”, „Boravak u paklu”).
1890. Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je više od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka „Hiljadu i jedna noć”.
1891. Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na „Menhetn projektu”, razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
1935. Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale „Dugi marš” (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog Kuomintanga.
1935. Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije je u više gradova organizovala zborove zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.
1936. Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić.
1944. Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd.
1945. Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku.
1949. Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.
1971. Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1973. Britanska kraljica Elizabeta II otvorila je novoizgrađenu Opersku kuću u Sidneju.
1991. U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća.
1992. Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji. potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata.
1992. Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN; kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba.
1998. Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića.
1999. Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije.
2000. U Ugandi je, saradnjom lokalnih i međunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba.
2001. Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske.
2003. U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja (80), dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama „Muzej voštanih figura”, „Servisna stanica”, „Kamiondžije”…
2003. Haški tribunal objavio je optužnice protiv generala bivše Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića i policijskih generala Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića za zločine počinjene na Kosovu 1999. godine. Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali tom sudu 2005. a Đorđević se nalazi u bekstvu.
2004. Bivši general Susilo Bambang Judhojono, preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima.
