Milunka je u Balkanskim ratovima učestvovala predstavljajući se kao muškarac, a kasnije se posvetila ulozi majke i hraniteljke.
Bila je poznata kao srpska Jovanka Orleanka zbog svoje neizmerne hrabrosti, a u borbama je bila ranjavana čak devet puta. Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju Miloš Obilić. Jedina je žena u svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom.
U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog „Gvozdenog puka”, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo”.
Iako je bila potpuno zanemarena nakon Prvog svetskog rata, penziju je stekla radeći kao čistačica čitavih 20 godina u Državnoj hipotekarnoj banci, iako je imala ponudu da se preseli u Francusku i tamo prima penziju. Ipak, za sve to vreme Milunka se izborila da iškoluje tridesetoro dece koju je dovodila sa sela.
Za vreme Drugog svetskog rata, imala je svoju malu bolnicu na Voždovcu gde je lečila partizanske i četničke vojnike.
Nažalost 1943. bolnica je otkrivena, ranjenici ubijeni a Milanka uhapšena i odvedena u logor.
Starost provodi u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima, na koja je odlazila u srpskoj uniformi i sa ordenjem.
Ostali događaji na današnji dan:
1511. Papa Julije II osnovao je Svetu ligu između Aragonije,Venecije i Papske države sa ciljem da odbrani jedinstvo crkve, ali i da istera Francuze iz Italije.
1713. Rođen je francuski filozof i pisac Denis Didro,predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske „Enciklopedije” („Razgovor Dalambera i Didroa”, „Misli o tumačenju prirode”, „Dalamberov san”, „Žak fatalista”, „Ramoov sinovac”).
1796. Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.
1864. Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.
1880. Umro je francuski kompozitor nemačkog porekla ŽakOfenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao je oko 100 muzičkih dela od kojih su najpoznatije operete „Plavobradi”, „Orfej u paklu”, „Lepa Jelena” i opera „Hofmanove priče”.
1908. Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.
1910. Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žuakimom Teofilom Fernandešom Bragom.
1915. Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.
1938. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavkui otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.
1954. Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.
1964. U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.
1969. BBC je emitovao prvu epizodu serije „Leteći cirkus MontiPajtona”, koja je postala kultna emisija širom sveta.
1974. Pet ljudi je poginulo, a 35 ranjeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.
1983. Lider poljskog pokreta „Solidarnost” Leh Valensa dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1988. Čileanci su se na plebiscitu izjasnili protiv predloga dapredsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997. godine.
1994. U Švajcarskoj su pronađena tela 48 pripadnika sekte „Hram Sunca” koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.
1995. Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk uspeo je, nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.
2000. Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije, Vojislava Koštunice.
2001. Umrla je Emili Šindler koja je, zajedno sa supugomOskarom, pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.
2003. Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio je proruski kandidat Ahmed Kadirov koji je, u maju 2004, poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom tokom svečanog obeležavanja dana pobede nad fašizmom 9. maja, zajedno sa još šestoro ljudi.
2004. Umro je Moris Vilkins britanski naučnik i nobelovac, jedan od trojice naučnika koji su zajedno otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1962. godine, zajedno sa Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.
2005. U naletu uragana Sten, koji je izavao blatno klizište uplaninskom delu Gvatemale gde žive potomci Maja, poginulo je oko 2.000 ljudi.
