Ovaj firentinski umetnik ostavio je neizbrisiv trag u svetskoj književnosti, svojim delom je predstavio kulminaciju srednjevekovnog pogleda na svet i postavio osnove modernog italijanskog jezika.
Kada je Danteu bilo 12 godina veren je Đemom Donati. Ugovorena venčanja u ranim godinama, u to doba su bila uobičajena.
U osamnaestoj godini Dante je sreo Gvida Kavalkantija, Lapo Đianija, Ćina da Pistoja i nešto kasnije Bruneta Latinija. Oni su zajedno postali vođe literarnog pokreta „Slatki novi stil” (Dolce Stil Nuovo).
Bruneto je kasnije dobio poseban pomen u Božanstvenoj komediji zbog onoga čemu je naučio Dantea.
U tom periodu je sreo i Beatriče Portinari, kćerku Folka Portinaria. Teško je odgonetnuti od čega se sastojala ova ljubav, ali se dogodilo nešto veoma bitno za italijansku, i svetsku kulturu. U znak ove ljubavi Dante je ostavio svoj trag pomogavši pesnicima i piscima da otkriju temu ljubavi koja nikada do tada nije bila toliko naglašena. Ljubav prema Beatriče je očigledno postala razlog za poeziju i život.
Kada je 1290. Beatris umrla, Dante je pokušao da nađe spas u latinskoj literaturi. Poznato je da je u to doba čitao Botetiusova filozofska dela i Ciceronovu De amicitia. Njegova strast za filozofijom je kasnije bila kritikovana u „Čistilištu” kroz lik Beatris.
Ostali događaji na današnji dan:
1219. Proglašena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, koju je kod romejskog (vizantijski) cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potom prvi srpski arhiepiskop, sa sedištem u manastiru Žiča. Car Dušan je 1346. uzdigao srpsku crkvu u rang patrijaršije.
1262. Kralj Kastilje Alfonso zauzeo je luku Kadiz na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.
1812. Francuske trupe pod Napoleonom Bonapartom ušle su u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili.
1829. Potpisan je Jedrenski mirovni ugovor kojim je okončan rusko-turski rat. Srbija je na osnovu Jedrenskog mira 1830. dobila hatišerif o samoupravi, a Grčka nezavisnost.
1852. Umro je engleski fildmaršal, vojvoda Artur Velzli Velington, koji se proslavio pobedom nad Napoleonom 1815. kod Vaterloa.
1852. Rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma („Bakonja fra Brne”, „Uskok”, zbirke pripovedaka „Iz primorskog života”, „S mora i planine”, „Beogradske priče”).
1860. U Beogradu je umro srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka 1815. Izborio je Srbiji autonomiju 1830, a za sebe naslednu titulu kneza. Zbačen je 1839, ali se vratio na srpski presto 1858.
1911. Ruski premijer Petar Arkadijevič Stolipin smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu. Umro je četiri dana kasnije.
1927. Isidora Dankan, slavna američka igračica, koja se smatra začetnikom modernog baleta, umrla je u Nici kada se ešarpa koju je imala oko vrata zaplela u točkove otvorenog automobila kojim je upravljala.
1930. Nacional-socijalistička partija Adolfa Hitlera postala je druga partija po veličini u nemačkom parlamentu.
1937. Umro je češki državnik i filozof Tomaš Garig Masarik, profesor Praškog univerziteta. Osnivač i ideolog liberalne Češke narodne stranke (1900-20) koja se borila za autonomiju Češke u okviru Austro-Ugarske. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935.
1939. Helikopter „VS-300″ ruskog konstruktora Igora Ivanoviča Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan let.
1959. Sovjetska „Luna 2″ je bila prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.
1960. U Kongu je izvršen vojni udar pod vođstvom pukovnika Žozefa Mobutua, a premijer Patris Lumumba stavljen je u kućni pritvor u Leopoldvilu.
1960. Na sastanku predstavnika zemalja proizvođača nafte u Bagdadu osnovana je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK).
1975. U Amsterdamu jedan nezaposleni učitelj je kuhinjskim nožem isekao „Noćnu stražu”, jednu od najdragocenijih Rembrantovih slika.
1982. U eksploziji bombe podmetnute u sedište hrišćanske partije Falange u istočnom Bejrutu, poginuli su predsednik Libana Bašir Džemajel i još 20 ljudi.
1992. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o povećanju broja i proširenju mandata međunarodnih mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini (Unprofor).
1996. U Bosni su održani prvi opšti izbori posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu u decembru 1995. Pobedile su tri nacionalne stranke, Srba, Hrvata i Muslimana, čiji su ih lideri predvodili i tokom troipogodišnjeg oružanog sukoba.
2001. Senat SAD usvojio je rezoluciju kojom se predsedniku Džordžu Bušu odobrava da „preduzme sve neophodne i odgovarajuće mere” povodom terorističkih napada 11. septembra. Predsednik Buš odobrio je mobilizaciju 50.000 rezervista.
2001. Ahmad Šah Masud, legendarni komandant avganistanske gerile u borbi protiv Talibana, umro je od posledica ranjavanja u napadu bombaša – samoubice, 9. septembra.
2003. Na referendumu u Švedskoj građani su se izjasnili protiv priključenja te zemlje Evropskoj monetarnoj uniji.
2009. Haški tribunal osudio je Florans Artman, bivšu predstavnicu glavne tužiteljske tog suda Karle del Ponte na kaznu od 7.000 evra, proglasivši je krivom za nepoštovanje suda, jer je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
