Bio je austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu.

Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom.

Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata.

Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1694 – Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku.

1783 – Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 – U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844 – Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih „pisama”, najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869 – Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877 – Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916 – Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937 – Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938 – Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je Nemačkom Rajhu.

1963 – Rimokatolički II Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog i umnogome modernizovao Katoličku crkvu.

1974 – U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingem podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977 – U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981 – Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka („Dva veka srpskog slikarstva”, „Umetnost i umetnici”).

1994 – Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995 – Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

1995 – Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

2000. Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.