Nekoliko meseci pre njegove smrti, mnogi su kroz spotove grupe Kvin primetili da je Fredi drastično smršao, pa su novinari sve više i češće počeli da spekuliraju da boluje od AIDS-a, što su on, članovi grupe i prijatelji energično osporavali.

Fredi Merkjuri je rođen kao Farok Bulsara u Stoun Taunu, današnjoj Tanzaniji. Bio je britanski muzičar, pevač grupe Kvin. Ostao je upamćen po svojim glasovnim mogućnostima i nastupima na koncertima. Takođe je bio i odličan tekstopisac, neke od najpoznatijih pesama grupe Kvin su potekle iz njegovog pera, recimo „We are the champions”, „Bohemian rhapsody”, „Killer Queen”, „Don’t stop me now” i mnoge druge.

U Veliku Britaniju došao je sa 18 godina i pohađao fakultet za umetnost i grafički dizajn, što će se u karijeri grupe Queen primetiti na omotima albuma, a ponekad i na garderobi sastava. Fredi je izradio i poznati logo grupe.

Spot za pesmu „The Days Of Our Lives” je zadnje pojavljivanje Fredija u javnosti, odnosno zadnji kadar zabeležen kamerom. Spot je snimljen u crno-beloj tehnici zbog Fredijevog lošeg zdravstvenog stanja. Nekoliko meseci pre njegove smrti, mnogi su kroz spotove grupe Kvin primetili da je Fredi drastično smršao, pa su novinari sve više i češće počeli da spekuliraju da boluje od AIDS-a, što su on, članovi grupe i prijatelji energično osporavali. Fredi je u to vreme zbog opsade novinara i pritiska javnosti postao praktično talac u svom domu Garden Lodge u Londonu.

Fredi je kremiran, ali je sam naložio da se ne otkriva gde je njegov pepeo. Samo njegova bvša veronica Meri Ostin zna gde se pepeo nalazi. Kako je Fredi voleo da boravi u švajcarskom Montreuxu, tamo su snimljene i neke od poslednjih pesama s njegovim vokalom, a tamo se nalazi i njegov kip. Posle smrti u oporuci je ostavio svoju kuću u otmenoj četvrti Kensington, vrednu 12 miliona funti svojoj bivšoj verenici Meri Ostin. Umro je 24. novembra 1991. godine.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1572. Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks, sledbenik Kalvina (Calvin), osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor „Istorije Reformacije u Škotskoj”.
1632. Rođen je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu „Etika”, izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je anatemisala i isključila iz svojih redova.
1642. Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je južno od Australije ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.
1729. Rođen je ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov,jedan od najvećih vojskovođa 18. veka. Uspešno se borio protiv Turaka (1787-91), pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule su Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio je ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U ŠSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.
1848. Umro je britanski državnik lord Melburn, premijer i poverenik kraljice Viktorije po kojem je australijski grad Melburn dobio naziv.
1859. Objavljena je knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina „Poreklo vrsta”. Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala je velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni su izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o postanku sveta.
1864. Rođen je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, slikar boemskog Monmartra, atmosfere i likova noćnog života Pariza s kraja 19. veka.
1883. Rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), urednik nekoliko časopisa, napoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti („Đulići”, „Đulići uveoci”).
1916. Umro je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, izumitelj mitraljeza (1884) koji je po njemu nazvan „maksim”.
1929. Umro je francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Zbog žustrine kojom je delovao u parlamentu kao opozicija dobo je nadimak „Tigar”. U vreme Drajfusove afere objavio je 1898. u svom listu „L’ Oror” znamenito Zolino pismo predsedniku Republike „Optužujem”. Jedan je od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konferencije u Versaju 1919.
1941. Počela je nemačka ofanziva na grad Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio je Radnički bataljon. Nemci su zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo je 180 branilaca grada.
1957. U Meksiko Sitiju umro je čuveni meksički slikar i komunistički aktivista Dijego Rivera. Proslavio se monumentalnim muralima u javnim ustanovama u Meksiku (124 freske u palati Ministarstva prosvete) i u SAD.
1963. Dva dana posle atentata u Dalasu na predsednika SAD Džona Kenedija, Džek Rubi je u policijskoj stanici ubio iz revolvera Lija Harvija Osvalda, koji je bio osumnjičen za atentat.
1974. Predsednik SAD Džerald Ford i sovjetski lider Leonid Brežnjev postigli su u Vladivostoku privremeni sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.
1976. U zemljotresu koji je razorio grad Muradije i stotine sela na istoku Turske poginulo je oko 5.300 ljudi, a 50.000 je ostalo bez domova.
1989. Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu, kompletnorukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša. Na mesto generalnog sekretara partije došao je Karol Urbanek.
1992. Na jugu Kine srušio se putnički avion „Boing 737″. U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva, poginula je 141 osoba – svi putnici i članovi posade.
1995. Irci su na referendumu tesnom većinom (50,28 odsto)izglasali legalizaciju razvoda braka.
1998. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević smenio jenačelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Momčila Perišića.
1998. General Emil Lahud, prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata u toj bliskoistočnoj zemlji, preuzeo je dužnost šefa države.
2000. Oko 900.000 ljudi protestovalo je na ulicama Barselone zbog terorističkih akcija baskijske separatističke organizacije ETA. Na čelu protestne kolone bili su španski premijer Hose Maria Aznar i drugi visoki državni i politički zvaničnici.
2000. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica doputovao je u Zagreb na Samit na vrhu država jugoistočne Evrope i EU. To je prva poseta srpskog zvaničnika Hrvatskoj od raspada bivše Jugoslavije.
2003. Vrhovni sud u Glazgovu (Škotska) osudio je na 27 godina zatvora libijskog obaveštajca Abdela Baseta Ali al-Megrahija, koji je 2001. proglašen krivim za učešće u rušenju Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 iznad jezera Lokerbi u Škotskoj 1998. godine.
2004. Predsednik Francuske Žak Širak doputovao je u prvu zvaničnu posetu Libiji od kada je ta država 1951. stekla nezavisnost.
2005. Umro je Pat Morita, japansko-američki glumac, poznat po svojoj ulozi u filmu „Karate kid”.
2006. Umrla je američka glumica, pozorišna i filmska scenaristkinja Beti Komden (Betty Comden) legenda Brodveja koja je napisala brojne hit pozorišne i filmske mjuzikle („Pevanje na kiši”).