Pravo ime mu je bilo Erik Vajs. Najpoznatiji po svojim trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija poput zatvorenih rezervoara ispunjenih vodom dok su mu ruke i noge bile zavezane lancima. Jedan od najpoznatijih iluzionista u istoriji čiji život i smrt i danas su ostale na neki način misterija.
Za Hudinijevog života, a i mnogo godina kasnije, biografi se nisu slagali oko datuma i mesta rođenja. On je tvrdio da je rođen u Americi, u Epltonu, gradu u državi Viskonsin, što se ipak pokazalo da nije tačno. Tek je posle pronađen rodni list iz koga se vidi da je rođen 24. marta 1874. u Budimpešti i da mu je pravo ime Erik Vajs.
Za vreme šegrtovanja kod jednog bravara naučio je mnogo toga što će mu pomoći u kasnijoj karijeri. Ta je bravarska radnja bila smeštena uz policijsku stanicu, a kako jednom prilikom policajci nikako nisu mogli otključati lisice nekom zatvoreniku, jer se ključ zaglavio u bravi, otišli su najbližem bravaru. Budući da je vlasnik otišao na ručak u radnji je bio samo Hari koji da bi im izašao u susret komadom žice je za samo nekoliko minuta otključao lisice, što mu je bio prvi mađioničarski uspeh.
Policajci, a i oslobođeni zatvorenik, aplaudirali su dečaku, a on se posle često prisećao tog aplauza i lepog osećaja koji je taj aplauz pobudio u njemu. Ovaj događaj ga je podstakao da nauči neke trikove i da se oproba se kao iluzionista, smatrajući da je takav posao mnogo bolji od rada u fabrici ili nekoj zanatskoj radnji. Kod kuće je vežbao trikove sa kartama i otključavanje raznih brava, pa se potom udružio sa tada poznatim mađioničarem Džekom Hajmanom. Kad je njegovom partneru dosadilo da nastupa u kafanama i malim pozorištima, zamenio ga je Harijev brat Teodor, kasnije poznat kao Hardin, pa su braća počela da nastupaju pod imenom Hudini Braders. Tada 20-godišnji Hari je uz amerikanizovani nadimak dodao i prezime po svom uzoru, Žan Ežen Rober Udenu, francuskom iluzionistu iz 19. veka, nagovorio je i brata da se i on počne tako nazivati. Mnogo godina kasnije i zvanično je promenio prezime.
U jednoj pivnici u Minesoti je izveo tačku u kojoj bi ga neko – u tom slučaju je bio vlasnik pivnice Martin Bek – zavezao u lance, i Hudini be se za nekoliko minuta oslobodio. Vlasnik pivnice Bek se oduševio ovom tačkom. Bek je osim pivnice imao i Putujući cirkus Orfeum i ponudio je Hudiniju posao uz platu od 60 dolara nedeljno, što su tada bile velike pare. Njegov cirkus bio je poznat u Americi pa je u njemu Hudini privukao veliku pažnju. Posle turneje po velikim gradovima, cela Amerika je brujala o čoveku kojeg „nikakvi lanci ne mogu zadržati”.
Hudini je, kaže zvanična verzija, umro na nastupu 24. oktobra 1926. u pozorištu Garik u Detroitu. Smrt je navodno izazvao kanadski student J. Gordon Vajthed koji je na prethodnoj predstavi na Hudinijievoj turniji, u Montrealu tvrdio da iluzionista, koji je tada bio na vrhuncu slave, ne može da izdrži njegov udarac u stomak i da su sve priče o Hudinijevom neverovatnom pragu bola čista izmišljotina. Samouvereni Hudini, koji se bavio sportom i uvek rado pokazivao „pločice” na stomaku, još se nije pripremio na udarac kad ga je izazivač iznenadio i svom snagom udario više puta. Veliki Hudini se zgrčio od bola i pao, a nedelju dan posle toga je i umro.
Sahranjen je na jevrejskom groblju Makpelah u Njujorku a da nikada nije otkriveno koliko je na njegovu smrt uticao udarac, a koliko činjenica što nije otišao lekaru kako mu ne bi zabranili završetak turneje, iako je već nekoliko meseci patio od bolova u stomaku i neuobičajenog umora. Mnogi su sumnjali u to da je banalna povreda dokrajčila čoveka koji je ceo život prkosio smrti i bio u sjajnoj telesnoj kondiciji, pa je to odmah raspirilo maštu javnosti. Već nekoliko dana nakon njegove smrti osvanuli su naslovi u mnogim novinama – da li je Hudini ubijen?
Ostali događaji na današnji dan:
1517. Umro italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, smatra se pretečom baroka.
1632. Rođen Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle astronomske cene.
1795. Rođen Džon Kits, jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara s kraja XVIII i početka XIX veka. Za 5 godina stvaralaštva ostavio delo koje ga svrstava u jednog od najvećih pesnika engleske književnosti.
1848. Carske čete pod feldmaršalom Alfredom Vindišgrecom zauzele Beč, čime je ugušen osmomesečni Bečki ustanak tokom kog je bila uspostavljena revolucionarna vlada.
1871. Na osnovu ustava iz 1869, Namesnički ustav, donet prvi zakon o poroti u Srbiji, koji je stupio na snagu 1. januara 1872.
1918. U atentatu ubijen bivši mađarski premijer grof Ištvan Tisa, vođa reakcionarne Nacionalne stranke rada.
1922. Rođen kambodžanski princ Norodom Sihanuk, kog je na presto prvi put dovela francuska kolonijalna vlast 1941. Abdicirao 1955. u korist oca Norodoma Suramarita, a posle njegove smrti 1960. ponovo je šef države. Oboren sa vlasti 1970. u državnom udaru generala Lon Nola, potom kratko predsednik tokom režima Crvenih Kmera. Posle niza burnih političkih promena 1993. ponovo postao kralj Kambodže.
1925. Reza Kan preuzeo presto Irana i osnovao dinastiju Pahlavi, koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979.
1926. Umro američki mađioničar poreklom mađarski Jevrejin Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar 20. veka. Rođen kao Erih Vajs, promenio ime u čast francuskog mađioničara Robera Hudinija.
1940. Pobedom britanske avijacije završena Bitka za Britaniju koju su Nemci počeli u julu snažnim bombardovanjem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci preuzeli vazdušnu kontrolu nad Lamanšom, a Nemci odustali od invazije na ostrvo.
1952. Na pacifičkim Maršalskim ostrvima SAD izvele prvu probu hidrogenske bombe.
1956. Bombardovanjem egipatskih aerodroma Britanija i Francuska počele napad na Egipat tokom Suecke krize.
1961. U procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza Staljinovi posmrtni ostaci premešteni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremlja.
1991. Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji Frederik Čiluba pobedio Keneta Kaundu, lidera u borbi za nezavisnost i prvog predsednika zemlje.
1993. Umro italijanski režiser Federiko Felini, koji je pedesetih godina 20. veka postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma dobitnik 3 „Oskara”.
1999. Tokom 113. fudbalskog derbija „Partizana” i „Crvene zvezde” u sukobima navijača poginuo učenik Aleksandar Radović, što je prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.
