Džejms Maršal Hendriks bio je američki muzičar, pevač, tekstopisac i gitarista kao i jedna od najvećih kulturnih ikona dvadesetog veka.
Ovaj slavni gitarista rođen je u Sijetlu 1940. godine, ali je većinu svojih dečačkih dana provodio kod babe, u Kanadi. Njegova majka umrla je kada je Džimi imao 15 godina, a u isto vreme ozbiljno se zainteresovao za muziku.
Sa 12 godina Džimi je dobio svoje prvu gitaru, instrument koji će mu oblikovati seo život.
Kada je imao 16 godina, Džimi je izbačen iz škole, navodno zato što je u razredu držao za ruku belu devojku.
Svirao je u tinejdžerskoj grupi pre nego sto je dobrovoljno otišao u vojsku sa 17 godina.
Kao mladić naporno je radio putujući po SAD-u i svirajući drugu gitaru za razlicite R&R grupe, uključujući „Little Richard”,„Ike and Tina Tarner”,„Wilson Pickett”,„The Isley Brothers” i kasnije „King Curtis”.
Godine 1965. Džimi je oformio prvi bend – „Jimi James and the Flames”. Svirajući u jednom klubu gde je bio primećen od drugih muzicara, a priliku mu je pružio bivši basista grupe „Animals Chas Chandler”.
Mnogi obožavaoci i muzički kritičari smatraju Džimija Hendriksa najuticajnijim i najtalentovanijim gitaristom u istoriji rok muzike.
Svetsku slavu je stekao 1967. svirajući na Monterejskom pop festivalu, na Vudstoku
Godine 1969. bio je glavna atrakcija, ali je iznenada umro 1970. u 27. godini života.
Razne spekulacije su dovele do toga da se od njegove smrti stvori mit. Zna se da je noć proveo sa Monikom Daneman, svojom devojkom i da je pred spavanje uzeo mešavinu vina i tableta za spavanje što je uzrokovalo povraćanje u snu i gušenje. Takođe se spekuliše da ga je te večeri ubio njegov menadžer jer je hteo njegovo životno osiguranje.
Džimi Hendriks je uveden u američku Rokenrol kuću slavnih i britansku Muzičku kuću slavnih 2005. Njegova zvezda na Holivudskom prolazu slavnih je postavljena 1994.
Godine 2003, časopis Roling Stoun postavio je Hendriksa na prvo mesto rang liste „100 najvećih gitarista svih vremena”.
Ostali događaji na današnji dan:
1502 – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) stigao je u Kostariku na svom četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709 – Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson (Samuel Johnson), autor prvog modernog rečnika engleskog jezika (A Dictionary of the English Language) koji je objavljen 1755, a potom bio temelj engleske književnosti više od jednog veka (poema “Taština ljudskih želja”, tragedija “Irena”, satira “London”).
1739 – Potpisivanjem Beogradskog mira okončan je rat između Austrije i Turske, započet
1736. Austrija je potisnuta sa Balkana, a Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je bila prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne koje je dobila Požarevačkim mirom 1718.
1759 – Francuzi su posle vojnog poraza morali da prepuste Englezima provinciju Kvebek u Kanadi, a u poslednjoj bici su poginula oba komandanta – engleski Džejms Volf (James Wolfe) i francuski Luj Monkalm (Louis Montcalm).
1810 – U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O’Iginsa (O’Higgins), kasnije predsednika Čilea (1817-23).
1819 – Rođen je francuski fizičar Leon Fuko (Foucault), koji je ogledom s klatnom (Fukoovo klatno) dokazao rotaciju Zemlje. Pronašao je žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).
1822 – Francuski egiptolog Žan Fransoa Šanpolion (Jean Francois Champollion) dešifrovao je egipatsko pismo (hijeroglife).
1851 – Izašao je prvi broj američkog dnevnika “Njujork tajms”, koji je osnovao Henri Džervis Rejmond (Henry Jarvis Raymond).
1905 – Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson (Luisa Gustaffson), poznata kao Greta Garbo, jedna od najvećih glumica nemog i zvučnog filma. Svetsku slavu stekla je u Holivudu, a sa filma se povukla kada je bila na vrhuncu karijere. (“Ana Karenjina”, “Mata Hari”, Dama s kamelijama”).
1931 – Japan je počeo napad na severoistočnu Kinu, Mandžuriju, a 3. marta 1932. proglasio je nezavisnost Mandžurije na čelu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem (Yi) (carevima Mandžuko).
1934 – SSSR je pristupio Ligi naroda.
1944 – Nakon teških borbi, američke oklopne jedinice pod komandom generala Džordža Patona (George Smith Patton) zauzele su u Drugom svetskom ratu luku Brest, značajno vojno pomorsko uporište u severozapadnoj Francuskoj.
1961 – U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije poginuo je generalni sekretar UN od 1953, Šveđanin Hjalmar Agne Dag Hamaršeld (Hammarskjoeld). Smrt je prekinula njegovu misiju rešavanja kongoanske krize. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1970 – Američki pevač i najčuveniji rok gitarista 20. veka Džimi Hendriks (Jimi Hendrix) umro je u 27. godini od prekomerne doze droge.
1973 – Generalna skupština UN aklamacijom je primila u članstvo obe nemačke države – Istočnu i Zapadnu Nemačku; u članstvo UN primljeni su i Bahami.
1982 – U masakru koji je, uz podršku izraelske vojske, počinila libanska hrišćanska milicija u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, ubijeno je najmanje 800 ljudi. To je bila odmazda za atentat izvršen četiri dana ranije, u kojem je ubijen predsednik Libana Bešir Džemajel. (Bashir Gemayel).
1988 – Tokom antivladinih demonstracija, u kojima je ubijeno hiljade ljudi, vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme Maunga Maunga.
1989 – Indijska vlada odlučila je da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povuče trupe iz Šri Lanke.
1997 – Islamski teroristi su u centru Kaira napali turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001 – Okružni sud u Beogradu saopštio je da je iz masovne grobnice u Batajnici kod Beograda iskopano najmanje 269 tela za koja se sumnja da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca ubijenih i poginulih za vreme rata na Kosovu 1999.
2005 – Posle 30 godina sukoba u Avganistanu su održani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969. godine.
2007 – Umrla je Ljiljana Molnar-Talajić, jedan od najvećih operskih umetnica u bivšoj SFRJ i dugogodišnja profesorka na zagrebačkoj akademiji.
2008 – Umro je kubanski sineasta Umberto Solas (Humberto) jedan od najznačajnijih latinoameričkih reditelja. Među njegovim najponatijim filmovima su “Barrio Cuba”, “Lucia” i “El Siglo de as Luces”.
