Pištolj kojim je rukovao je slučajno opalio i usmrtio ga. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Posmrtno je odlikovan Ordenom partizanske zvezde prvog reda, a 24. jula 1953. godine, ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, proglašen je za narodnog heroja.
Petar Drapšin je rođen 15. novembra 1914. godine u selu Turiji, u blizini Srbobrana. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu završio u Turiji, a nižu gimnaziju u Srbobranu. Posle gimnazije, otišao je na zanat u Beograd.
Posle zanata upisao je srednjetehničku školu, koju je završio 1935. godine. Za vreme školovanja došao je u dodir sa radničkim pokretom i uključio se u njegov rad. Literarna družina srednjetehničke škole koju je Drapšin pohađao u Beogradu bila je platforma za okupljanje napredne omladine, a Drapšin je bio jedan od njenih najaktivnijih članova.
Učestvovanje u akcijama koje je organizovao SKOJ doveo je Drapšina u redove Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a malo kasnije i na dužnost sekretara organizacije SKOJ-a Srednjetehničke škole u Beogradu. Godine 1937. Drapšin odlazi u Prag na studije, na tamošnjem Tehničkom fakultetu.
Privučen oslobodilačkom borbom španskog naroda protiv generala Franciska Franka, posle kraćeg vremena odlazi da se bori na poljima Andaluzije. Kao odličan i hrabar borac Španske republikanske armije istakao se borbama kod Almanse i na Madridskom frontu. Posle Frankovog trijumfa, Drapšin sa ostalim borcima internacionalnih brigada odlazi u Francusku, odakle je interniran u logor. Bekstvo koje je organizovala KPJ preko svojih kanala, Drapšin je iskoristio da bi pobegao u Zagreb. Odatle je prešao u Hercegovinu i već u prvim danima rata postao jedan od organizatora ustanka.
Petar Drapšin je imao čin kapetana španske republikanske armije, slično kao i Peko Dapčević, Kosta Nađ, Ivan Gošnjak, Franc Rozman Stane i mnogi drugi. U Hercegovini je postao zamenik komandanta operativne zone. Istakavši se na toj dužnosti dobrim rukovođenjem, postavljen je za komandanta. U Hercegovini se nalazio pod ilegalnim imenom Petar Ilić Španac. U Hercegovini je zbog grešaka bio partijski kažnjen, što ga je teško pogodilo. Partija mu daje novi zadatak za iskupljanje. Petar Drapšin je poslat u Slavoniju, gde obavlja dužnost komandanta Dvanaeste slavonske divizije od januara 1943. godine.
U leto 1944. godine postao je zamenik komandanta Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske.
Krajem 1944. poslat je u Dalmaciju za komandanta Osmog korpusa NOVJ.
Prvi čin – pukovnika, dobio je 1. maja 1943. godine. U čin general-majora unapređen je 1. novembra 1943, a u čin general-lajtanta 3. januara 1945. godine.
Kada je u februaru 1945. formirana Četvrta jugoslovenska armija, general-lajtnant Petar Drapšin je postavljen za njenog komandanta. U Štabu se na mestu načelnika Armije nalazio general-lajtant Pavle Jakšić, a na mestu političkog komesara armije pukovnik Boško Šiljegović. Čitav Štab Četvrte armije je imao zadatak da borbe prenese prema slovenačko-italijanskoj granici, da se oslobodi Hrvatsko primorje, Istra i Trst. General Drapšin je bio čuven po tome što su njegovi tenkovi zagazili Trstom. Tu je bio zarobljen i uništen veliki broj neprijateljskih snaga. Borbi za Trst su prethodile uspešno rukovođene operacije: desant na Istru, oslobođenje Tržiča i Gorice. Drapšinova armija je takođe imala zadatak da zatvori italijansku granicu i uništi ostatke Srpskog dobrovoljačkog korpusa koji se povlačio prema Italiji.
Na prvim izborima za ustavotvornu skupštinu, novembra 1945. godine, kandidovan je za narodnog poslanika, ali je njegovu vojnu slavu prekinuo nesrećni slučaj pri kom je poginuo 2. novembra 1945. godine u Beogradu. Naime, pištolj kojim je rukovao je slučajno opalio i usmrtio ga. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
Ostali događaji na današnji dan:
1642 – Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.
1721 – Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.
1785 – Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao jeprvi čamac za spašavanje.
1789 – U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve,što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.
1815 – Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i „Bulove algebre”, koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi „Istraživanje zakona mišljenja” i „Matematička analiza logike”.
1841 – Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1906 – Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom „Zemlja drhti” (1948) označio početak italijanskog neorealizma („Bele noći”, „Roko i njegova braća”, „Gepard”, „Sumrak bogova”, „Smrt u Veneciji”, „Nevino”).
1917 – Britanski ministar inostranih poslova Artur Džejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.
1930 – Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.
1938 – Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivšise rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.
1950 – Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida”, „Zanat gospođe Voren”, „Major Barbara”, „Pigmalion”).
1953 – Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.
1956 – Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; ŠSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.
1964 – U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.
1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice „Saljut 6″ nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.
1994 – Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.
1995 – Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.
1998 – Uragan „Mič”, koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.
1999 – Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.
2001 – Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.
2003 – Sveštenik Kenon V. Džin Robinsonimenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.
2003 – Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanska književnica, autorka knjige „Prošlost sam ja”Do, memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.
2004 – Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabranrepublikanac Džordž Buš.
2004 – Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač iistorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.
2007 – Umro je čuveni ruski koreograf i rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara Igor Mojsejev. Dobitnik je brojnih sovjetskih odlikovanja ali i nekih zemalja sveta, među kojima je i medalja Mocarta kojom ga je odlikovao UNESCO.
2008 – Umro je Džon Dejli producent 13 filmova koji su dobili Oskara, među kojima su „Vod” Olivera Stouna, „Poslednji kineski car” Bernarda Bertolučija i „Priviđenja” Roberta Altmana.
