Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija.

Na osnovu akta o kapitulaciji, Turska je morala da raspusti vojsku, otvori pobednicima prolaz kroz Crno more, pristane na okupaciju Carigrada i Bosforskog moreuza i povuče se iz Arabije, Mesopotamije, Sirije, Jermenije i dela Kilikije.

Posle Grčke kampanje u Turskom ratu za nezavisnost (1918—1923), osnovana je moderna država Turska 29. oktobra 1923. od ostataka nekadašnjeg Osmanskog carstva.

Osmansko carstvo je do 1922. (ili 1924). bilo kalifat.

Na vrhuncu svoje moći, Osmansko carstvo je imalo 29 provincija i četiri vazalne države – Dubrovnik, Vlaška, Moldavija, Krimski kanat i Transilvanija, kraljevstvo koje se zaklelo na vernost Porti.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1735. Rođen američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik i drugi predsednik SAD. Učestvovao u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio šesti predsednik SAD.

1751. Rođen Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator.

1762. Rođen francuski pisac Andre de Šenije, koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme s novom osećajnošću, pa ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794.

1817. Simon Bolivar osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.

1830. Umro crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš, koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. 1796. doneo prvi zakon i ustanovio centralni sudski organ 1803. Predvodio Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.

1864. Potpisan Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.

1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića „Posmrtna slava kneza Mihaila”, u Beogradu otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog.

1905. Tokom Prve ruske revolucije ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov „Oktobarskim manifestom” ponudio šire biračko pravo, izabran parlament sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda.

1910. Umro švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

1918. Slovačka proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem s Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala da postoji Otomanska imperija.

1922. Dva dana posle „Marša na Rim” Benito Musolini formirao prvu fašističku vladu u Italiji.

1938. Milione Amerikanaca uhvatila panika, misleći da se radi o napadu Marsovaca na Zemlju, dok su na radiju CBS slušali radio-dramu, koju je prema noveli Herberta Džordža Velsa „Rat svetova” snimio Orson Vels.

1973. Pušten u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju.

1974. Nokautom nad Džordžom Formanom Muhamed Ali se u 32. godini vratio boksu.

1975. Princ Huan Karlos preuzeo vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka.

1975. Kod Praga se srušio avion DC9 jugoslovenske kompanije „Inex-Adria”, u kom je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu.

1990. Kina objavila rezultate popisa stanovništva prema kom njena populacija 1,013 milijardi ljudi.

1995. S 50,6 odsto glasova „za” stanovnici Kvebeka izjasnili se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije.

1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO, potpisanog 15. oktobra, avioni NATO počeli misiju nadgledanja vazdušnog prostora Kosova pod nazivom „Orlovo oko”.

2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni, još 35 osoba povređeno u eksploziji automobila-bombe u Madridu, za koju su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA.

2001. Londonski klub poverilaca smanjio Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara, sa 2,8 na 2,2 milijarde.