Rođen Aleksandar Sergejevič Puškin, ruski pisac – 1799. godina

Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.

Puškin je rođen u neimućnoj, obrazovanoj, aristokratskoj porodici. Pradeda po majci mu je bio crni Etiopljanin, Ibrahim Petrovič Ganibal, koga je u Carigradu kupio srpski grof Sava Vladislavić Raguzinski, trenutno na poslu za cara Petra. Grof Sava je njegovog pradeda poklonio caru po povratku u Rusiju, koji ga je potom i prisvojio za svoje kumče Petra Velikog. U ranom detinjstvu o Puškinu su se starale dadilje i učitelji francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao među članovima nižih slojeva. Godine 1811. je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju je pohađao do 1817. godine.

Nakon škole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Puškin je brzo uplivao u liberalne političke vode i zbog revolucionarnih pesama je poslat u egzil u južnu Rusiju (zvanično je samo premešten po dužnosti), gde je ostao od 1820. do 1823. Nakon toga je godinu dana proveo u Odesi, gde mu je cvetao društveni život, a upustio se i u dve afere sa udatim ženama. Međutim, pošta mu presreće pismo, u kojem iskazuje pozitivan stav prema ateizmu. Puškin je po drugi put proteran, ovaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje majke – Mihajlovsko.

Decembra 1825. godine u Sankt Peterburgu su se dogodila pobuna vojske i kod puno učesnika su pronađene Puškinove pesme. Iako on sam nije učestvovao u protestima, spalio je sav materijal za koji je smatrao da može da ga kompromituje. 1826. Puškin je napisao peticiju za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja I, pušten je. Car Nikolaj je odlučio da on lično postane cenzor Puškinovih dela. Iako je dobio de jure slobodu, Puškin nije dobio slobodu kretanja i pisanja.

Od 1826. do 1831. godine Puškinov društveni život se uozbiljio. Znalo da se da Puškin traži ženu i da cilja na neke od najlepših Ruskinja. 1829. godine upoznao je Nataliju Gončarevu, kojom se i oženio 1831. Dve godine kasnije, Puškin je proglašen za Kamerjunkera. U pitanju je dvorski čin, koji se obično dodeljuje mladim aristokratama. Ovo je uvredilo Puškina, između ostalog zato što je verovao da mu je taj čin dodeljen da bi njegova supruga mogla da odlazi na dvorske balove.

Puškin je ubrzo zapao u lošu finansijsku situaciju, velikim delom zbog rashoda svoje supruge. Uspeo je da dobije pozajmnicu, zahvaljujući kojoj izdaje svoj žurnal 1836. godine, koji nije doneo zaradu. Konačno, 1837. godine Puškin je izazvao D’Antesa na dvoboj, zbog sumnje da se udvarao njegovoj supruzi.

Dvoboj je održan 8. februara 1837. Na jednoj strani je stajao slavni ruski pesnik, Puškin, a na drugoj D’Antes, osoba koju je Puškin optužio za zavođenje njegove žene. Dvoboji su bili česta pojava u Rusiji i prihvatljiv način, iako godinama nezakonit, branjenja časti među ruskom aristokratijom. Prvo bi pucao jedan učesnik, pa zatim drugi, ukoliko je u stanju.

Prvi metak je opalio D’Antes. Pogodio je Puškina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je bio pokvašen. Puškin je zatražio da zameni pištolj, što mu je i dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D’Antesa. Puškin je ubrzo prenet u krevet, gde je lekar pokušao da mu sanira ranu. Ipak, Aleksandar Sergejevič Puškin je preminuo dva dana kasnije, 10. februara 1837.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1599. Rođen je španski slikar Dijego Rodriges de Silva Velaskes, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV (portreti članova kraljevske porodice, „Predaja Brede”, „Venera sa ogledalom”).

1606. Rođen je francuski dramski pisac Pjer Kornej. Jedan je od najznačajnijih predstavnika klasicizma u evropskoj književnosti, a njegova drama „Sid” smatra se prvom velikom dramom francuskog klasicizma.

1654. Abdicirala je švedska kraljica Kristina pod optužbama za rasipništvo i razuzdanost, a na presto je došao Karl X Gustav. Kraljica je ostatak života provela po kulturnim centrima Evrope, a sahranjena je (1689) u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1683. U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu „Ešmolien”.

1799. Rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin. Pesnik buntovnog duha često je bio na udaru cenzure, a zbog stihova posvećenih slobodi prognan je iz Moskve na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom („Evgenije Onjegin”, „Kućica u Kolomni”, „Pikova dama”).

1801. Mirovnim sporazumom u Badahozu završen je šestogodišnji rat između Španije i Portugala. Portugalija je izgubila deo teritorije istočno od reke Gvadijane.

1861. Umro je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur, prvi premijer ujedinjene Italije (1861). Jedan je od osnivača lista „Il risorđimento” (1847) u kojem se zalagao za ustavne reforme i oslobađanje Italije od austrijske dominacije.

1871. Nemačka je anektirala Alzas, nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu.

1875. Rođen je nemački pisac Tomas Man, jedan od najznačajnijih nemačkih i svetskih književnika u 20. veku. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. („Budenbrokovi”, „Čarobni breg”, „Doktor Faustus”, „Smrt u Veneciji”, „Mario i mađioničar”).

1901. Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1949-65), pod čijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanosti zemalja.

1903. Rođen je jermenski kompozitor Aram Iljič Hačaturijan, koji je u svom delu spojio elemente folklorne muzike Jermenije sa savremenom evropskom muzikom („Igre sablji”, „Gajane”).

1933. U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.

1944. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale su se u Normandiji u najvećem desantu u istoriji, nazvanom „Dan D”.

1949. Objavljena je knjiga Džordža Orvela „1984″, vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.

1954. Prenosom manifestacije „Festival cveća” iz Švajcarske počela je rad Evrovizija, televizijska mreža evropskih zemalja.

1961. Umro je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, začetnik kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog – individualno i kolektivno ( „Psihološki tipovi”, „Psihologija i religija”, „Simbolika duha”, „Studija o arhetipovima”).

1967. Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja izraelsko-arapskog rata.

1972. U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji je poginuo 431 rudar.

1981. U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo je najmanje 800 ljudi kad je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.

1982. Izrael je počeo invaziju Libana u nastojanju da istera pripadnike Palestinske oslobodilačke organizacije.

1984. U sukobu vojske i ekstremističkih Sika koji su se zabarikadirali u kompleks „Zlatnog hrama” u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji su objavili da je poginulo oko 1.000 ljudi.

1985. Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao veći deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.

1994. Srušio se kineski avion koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan. Poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1995. U Južnoj Africi je ukinuta smrtna kazna.

2000. Ferenc Madl postao je novi predsednik Mađarske.

2001. Poslanik Liberalnog saveza Vesna Perović postala je predsednica Skupštine Crne Gore, kao prva žena u istoriji Crne Gore izabrana na tu funkciju.

2001. Francuskinja Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115-oj godini života.

2002. Indijske snage bezbednosti ubile su Mohameda Rafika Lonea, vođu islamske pobunjeničke grupe Harkat-ul-Džehadi, koja se bori za pripajanje indijske provincije Kašmir Pakistanu.

2003. Žena, bombaš samoubica, usmrtila je sebe i još najmanje 17 ljudi, ulazeći u autobus u ruskoj republici Osetija, koja se graniči sa Čečenijom.

2003. UN i Kambodža potpisale su ugovor o formiranju specijalnog suda u kome će se suditi vođama koji su 70-tih godina izvršili genocid nad Crvenim Kmerima.

2004. Nemački kancelar Gerhard Šreder prisustvovao je svečanom obeležavanju 60-godišnjice iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. To je prvi put da i Nemačka učestvuje na takvoj proslavi.

2006. Umro je fotograf Arnold Njuman poznat po portretima na kojima su likovi okruženi predmetima koji evociraju njihovu profesiju (Igor Stravinski za klavirom, Pablo Pikaso pokraj svog platna). Fotografisao je, pored ostalih, glumicu Merlin Monro američkog predsednika Ronalda Regana. Jedna od najpoznatijih mu je fotografija pronacističkog nemačkog industrijalca Alfreda Krupa.