Paolo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put dug 830 km na hodočašću do Santijago de Kompostela, napisao je 1986. godine knjigu 'Dnevnik jednog čarobnjaka', koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu. Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta.
Prema anketi Bi-Bi-Si-ja (2003) njegov roman „Alhemičar” svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena. Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.
Vodio je izuzetno zanimljiv život.
Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa.
Kratko posle toga zaposlio se kao novinar.
Prema francuskom magazinu „Lire”, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta. Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.
U Srbiji su sva njegova dela bila na vrhu lista bestselera i dobijala nagradu „Zlatni bestseler” (TV Beograd i Večernjih novosti) od 1995. do 2002. Osim toga, prilikom posete Beogradu, septembra 1998. uručena mu je nagrada „Specijalni zlatni bestseler”, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.
Prema anketi Bi-Bi-Si-ja (2003) roman „Alhemičar” svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena. Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.
Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.
Osnivač je Instituta Paolo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.
Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: „Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog”.
On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.
Član je Brazilske akademije književnosti od 2002.
Detalj iz njegove biografije kao odgovor na pitanje zašto je napisao knjigu „Veronika je odlučila da umre” glasi:
„Tokom njegovih tinejdžerskih godina Paolo Koeljo je bio zatvoren u mentalnu bolnicu u Rio de Žaneiro tri puta. Bio je stidljiv i zatvoren mladić koji je očajnički pokušavao da postane umetnik. Kada je zadnji put napustio bolnicu 1967, Paolo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu. ‘Veronika je odlucila da umre’ je rezultat tog obećanja.”
Ostali događaji na današnji dan:
79. U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410. Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572. U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u „Vartolomejskoj noći” dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814. Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
1872. Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije („Zulejka Dobson”, „Božićni venac”, „Srećni licemer”).
1893. Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
1899. Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu („Univerzalna istorija beščašća”, „Maštarije”, „Devet eseja o Danteu”).
1914. Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
1922. Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929. Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu DŽihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
1936. U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen „neprijateljem naroda”. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
1954. Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
1954. Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
1968. Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975. Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
1976. Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
1989. Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991. Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
1991. Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
1994. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
1998. Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu ubijeno je 14 Srba dok su radili na svojim imanjima.
2003. U 93. godini umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
