Godine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju, mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu. Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve.
Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.
Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao na istraživački brod „Bigl”, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.
Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u dva sveska „Principi geologije” (1830 — 1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu” Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali sličnih vrsta.
Nakon što se 1836. vratio u Englesku, svoje ideje o promenljivosti vrsta objavio je u delu „Beleške o transmutaciji vrsta”. Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva” iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije.
Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839. oženio se svojom rođakinjom Emom Vedžvud a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u jednom časopisu, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Volas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta”. Nazvana „knjigom koja je šokirala svet”, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja.
Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama.
Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije. Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent.
Ostali događaji na današnji dan:
1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.
1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.
1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.
1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.
1851. Edvard Hargrejvs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši “zlatnu groznicu” u Australiji.
1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju izuzetnu dokumentarnu vrednost.
1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolinu i Marijanina ostrva u Pacifiku.
1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.
1942. U Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili 42 logoraša prilikom bekstva iz logora u Nišu, njih 105 uspelo da pobegne. U znak odmazde streljano 850 ljudi.
1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.
1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.
1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.
1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u SAD u Rusiju se vratio 1994.
1979. U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu “Er Rodezija” koji su oborili gerilci.
1986. SAD izručile SFRJ ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške Vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.
1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt poo ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.
1997. Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Đong Ila, zatražio u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji.
1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana “seksualna afera” s Monikom Levinski i izbegnut “impičment”.
1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile se NATO.
2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom se sudi pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni od 1992 do 1995. i na Kosovu 1999. Početak procesa pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.
