Kao većina aspekata iz njegovog života i datum njegovog rođenja je predmet rasprave. Rođen je u Rimu 1475. ili 1476. godine, kao sin kardinala Rodriga Bordžije i njegove ljubavnice Vanoze de Katanej.
Čezare je prvo bio predodređen za karijeru u katoličkoj crkvi od strane svog oca, i postao je sveštenik sa 15 godina. Paralelno sa biranjem Rodriga Bordžije za papu, Čezare Bordžija postaje kardinal sa samo 18 godina. Njegov otac je položio sve nade porodice u njegovog brata Đovanija, kog je postavio kao glavnog generala papske vojske. Đovani biva ubijen pod misterioznim okolnostima 1497. godine, što Čezareu otvara mogućnosti za dugo očekivanu vojnu karijeru. Nedugo potom, 17. avgusta 1498, Čezare postaje prvi čovek u istoriji koja se dobrovoljno odriče kardinalske titule.
Iako je bio sposoban vojskovođa i državnik, Čezare je imao problema da nastavi uspešnu vladavinu bez podrške papstva, koje je držao njegov otac. Nakon smrti svoga oca biva uhapšen od strane novog pape Pija III, potom beži iz zatvora ali njegovu konačnu propast izaziva izbor za papu smrtnog neprijatelja njegove porodice — kardinala Đulijana dela Rovere.
Poginuo je 1507. u bici kod Navare. Bio je knez Romanje i vojvoda od Valentinoisa. S imenom ovog vojskovođe i kardinala povezan je pojam hladnokrvnog ubice koji ne preza ni pred kakvim zločinom, a Makijaveli, koji mu je posvetio svoje delo Vladalac, pominje ga kao uzor političara cinika, čuvenog po okrutnosti i bezobzirnosti. Razni izvori nagoveštavaju da je u borbi za presto Čezare najpre naredio da ubiju njegovog starijeg brata, ali je ove tvrdnje teško dokazati pošto potiču od neprijatelja porodice Bordžija.
Ostali događaji na današnji dan:
1506. Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, najznačajniji predstavnik visoke renesanse u Padovi i Mantovi, autor čuvenih fresaka u crkvi Eremitani u Padovi, uništene u Drugom svetskom ratu.
1592. Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige
„Eseja”, „Dnevnik putovanja”).
1598. Umro je Filip II, napuljski kralj (1554), gospodar Holandije (1555), a nakon povlačenja svog oca Karla V (1556), kralj Španije, Sicilije i Sardinije. Apsolutista i fanatični katolik svojom politikom izazvao je ustanak u Holandiji, koji je doveo do nezavisnosti severne pokrajine (1581). Pobedio je tursku flotu kod Lepanta 1571, ali je pohod njegove „nepobedive armade” (1588) na Englesku završio katasrofalnim porazom.
1759. Britanci su u presudnoj bici u blizini Kvebeka pobedili Francuze i osigurali britansku supremaciju u Kanadi.
1788. Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD. Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a
dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka (York), kasnije engleskog kralja.
1819. Rodjena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka.
1842. Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karadjordjevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karadjordja. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju.
1874. Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg. Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja – dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka (opera „Mojsije i Aron”, simfonijska poema „Peleas i Melisandra”, kantate „Gurelider” i „Preživeli iz Varšave”).
1882. Tokom Egipatskog ustanka britanske trupe porazile su egipatsku vojsku kod Tel el Kebira i nastavile osvajanje Egipta i Sudana.
1908. Probnom vožnjom od Virpazara do Bara Crnom Gorom je prošao prvi voz. Redovni železnički saobraćaj uspostavljen je 2. novembra.
1922. U Al Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura vazduha u hladu – 58 stepeni Celzijusa.
1923. General Migel Primo de Rivera izvršio je, uz odobrenje kralja Alfonsa XIII, državni udar u Španiji i zaveo vojnu diktaturu.
1955. SSSR i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971. U njujorškom zatvoru Atika poginuli su 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara, kada su pripadnici američke policije i Nacionalne garde intervenisali da smire petodnevnu pobunu u zatvoru.
1977. Umro je američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski . Vodio je Njujoršku filharmoniju od 1946. do 1950, a 1962. osnovao je Američki simfonijski orkestar. Napisao je knjigu „Muzika za sve nas”, koja je prevedena na skoro sve svetske jezike.
1989. U Kejptaunu su održane do tada najveće demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi. Demonstrante koji su uz pesmu i igru prolazili kroz centar grada predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu.
1991. SSSR i SAD su se sporazumeli da obustave snabdevanje oružjem zaraćene strane u Avganistanu.
1992. Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins dobitnik Oskara za film „Prijateljsko ubedjivanje”.
1993. Izrael i Palestinska oslobodilačaka organizacija (PLO) potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum kojim je predvidjena palestinska samouprava na okupiranim teritorijama.
1998. Na drugim posleratnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo su pobedile nacionalne političke partije bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Trogodišnji rat, koji su vodili lideri nacionalnih grupa, završen je u decembru 1995. potpisivanjem mirovnog ugovora u Dejtonu, u SAD, a prvi posleratni izbori održani su 1996.
1999. U Beogradu su umrli doajen srpskog novinarstva Predrag Milojević i istaknuti filmski reditelj Vladimir Pogačić.
1999. U četvrtoj velikoj, od serije eksplozija koje su dve nedelje potresale Moskvu, srušena je stambena zgrada, a poginulo 118 ljudi.
2001. Američki državni sekretar Kolin Pauel potvrdio da je vodja Al Kaide Osama bin Laden, za koga se verovalo da se krije u Avganistanu, glavni osumnjičeni za terorističke napade u SAD 11. septembra.
2006. Bombaš samoubica usmrtio je u Bagdadu 114 osoba, uletevšisvojim kombijem u gomilu šiitskih Muslimana.
2010. Beogradski univerzitet obeležio je 202. godine postojanja.
