Rođen je u gradu Luka u italijanskoj pokrajini Toskani, u porodici koja je vekovima bila tu nastanjena. Bio je drugi u porodici nazvan Đakomo, a takođe je bio i peti muzičar potekao iz nje.
Svoje rano muzičko obrazovanje duguje lokalnom svešteniku koji mu je davao časove klavira. Ipak, za poziv muzičara se odlučio kada je u Pizi čuo Verdijevu „Aidu”.
Svetsku slavu i veliko bogatstvo je stekao dvema operama koje se ubrajaju među nekoliko najboljih opera ikada napisanih, a to su „Boemi” („La Bohème”) i „Toska” („Tosca”). Ipak, pošto je bio perfekcionista koji je želeo da stvara savršena dela, jako teško je podneo kada je opera „Madam Baterflaj” („Madamme Butterfly”) izviždana na premijeri u milanskoj Skali 1904. godine. Sam Pučini je ovaj neuspeh pripisao preteranoj dužini drugog čina i prerađuje operu koja doživljava svoju novu premijeru 1905. godine. Od tog trenutka opera, kao i „Boemi” i „Toska”, postaje deo tzv. ‘stalnog operskog repertoara’. No, možda se neuspeh može i pripisati tome što je komponovana pod uticajem francuskog kompozitora Debisija, odnosno, njegove opere „Pelej i Melisanda”, i kao takva bila previše ‘moderna’ za italijanski ukus.
Godine 1919. odlučuje se na komponovanje opere „Turandot” („Turandot”) prema jednom popularnom komadu, a radnja opere se odvija u Kini. Želi da stvori operu koja će biti vrhunac operskog stvaralaštva, veličanstveni spektakl. Naporno radi na ovome, dugo nezadovoljan libretom, ali uspeva da napiše dva čina i deo trećeg uprkos teškoj bolesti koja ga muči. Svestan da neće završiti delo, pada u tešku depresiju. U jednom pismu govori:
„Ova opera me prožima, muči dan i noć. Pored nje, sva moja do sada napisana muzika izgleda mi bleda i smešna. Ipak, bojim se da neću uspeti da je završim, a ako tako bude, svet će biti uskraćen za najlepši ljubavni duet svih vremena”.
Tako je i bilo. Posle pet verzija libreta za duet Kalafa i Turandot, mnogih skica i nacrta melodija, opera ostaje nedovršena. Pučini umire u Briselu, pošto mu je otkazalo srce nakon operacije raka grla. Kompozitor koji je svetu podario neke od najlepših operskih arija, završio je svoj život bez glasa. Želja Pučinija je bila da „Turandot” dovrši kompozitor Rikardo Zandonai. Njegov zet, jedan od najvećih dirigenata u istoriji, Arturo Toskanini, daje kompozitoru Franku Alfanu da dovrši operu na osnovu Pučinijevih nacrta, a kada ovaj to učini, sam Toskanini dorađuje završetak. Premijera je održana 1926. godine u Milanskoj skali. Toskanini je dirigovao, i nakon smrti robinje Liju u trećem činu prekida izvedbu, okreće se publici i kaže: „Ovde se završava delo maestra.”. Publika je shvatila i u tišini otišla iz pozorišta. Sutradan je opera izvedena u celini i od onda je stalni deo postavke mnogih operskih kuća. Mnogi muzikolozi i kritičari se slažu da je sa operom „Turandot” završen period klasične opere.
Ostali događaji na današnji dan:
800 – Papa Lav III (Leo) krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.
1000 – Krunisan je prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.
1066 – U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan je za kralja Engleske, nakon što je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. Od 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani su počeli da se stapaju sa pokorenim Anglosasima u englesku naciju.
1642 – Rođen je engleski matematičar, fizičar i astronom, Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije (1666) smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike,mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad pod naslovom “Matematički principi filozofije prirode” (1687).
1741 – Švedski fizičar Anders Celzijus objavio je pronalazak skale od sto stepeni za merenje temperature.
1745 – U Drezdenu je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat između Austrije i Prusije.
1870 – Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, vođa levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu,jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena je zajedno sa Karlom Libknehtom posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.
1876 – Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana (1947), koji se s Gandijem i Nehruom borio za nezavisnost indijskog
potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.
1914 – U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu nezvanično “božićnje primirje” kada su dve grupe – britanskih i nemačkih vojnika – obustavile paljbu, izašle iz rovova i susrele se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.
1918 – Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat,predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan je od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.
1926 – Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito je umro 1989.
1932 – Britanski kralj DŽordž V uputio je prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.
1938 – Umro je češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima “Fabrika apsolutnog” i “Krakatit” u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu “Razgovori s T.G. Masarikom” izneo je filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.
1941 – Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.
1942 – Nemci su u Beogradu streljali srpskogkompozitora,dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio je profesor muzičke škole “Stanković” i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina (“Herojski oratorijum”, “Ozareni put”, “Burevesnik”).
1974 – Ciklon je gotovo potpuno uništio australijski grad Darvin.
1977 – Umro je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao je u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama
nemog filma. Dobitnik je Oskara za životno delo 1972. (“Moderna vremena”, “Svetlosti velegrada”, “Veliki diktator”).
1979 – Sovjetske trupe ušle su u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, SSSR je izgubio 27.000 vojnika.
1991 – Mihail Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.
1997 – Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape koji je u januaru 1998. posetio Kubu.
2000 – U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001 – Više od 540 ljudi je poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.
2005 – Umrla je švedska operska pevačica Birgit Nilson, najveći vagnerijanski sopran posle Drugog svetskog rata. Slavu u Americi stekla je 1959. u njujorškoj Metropoliten operi pevajući Izoldu u Vagnerovom “Tristanu i Izoldi”.
2006 – Umro je legendarni “kralj soula” Džejms Braun koji je 1992. dobio Gremi nagradu za životno delo. Njegov ples na sceni bio je uzor mnogim zvezdama poput Mika Džegera i Majkla Džeksona. Poznati hitovi su mu “Out of Singht”, “Sex Machine”, “I Got You” i “Say It Out Loud – I’m Black and I’m Proud”.
