Igračku karijeru je završio 2013. u milanskom Interu. Posle povlačenja Save Miloševića postao je kapiten nacionalnog tima, a do povlačenja iz reprezentacije prvi kapiten reprezentacije Srbije. Za reprezentaciju je ukupno odigrao 103 utakmice i postigao 15 golova.
Dejan Stanković je rođen u Beogradu 11. septembra 1978. u porodici Borislava i Dragice Stanković, a odrastao je u Zemunu. Otac Borislav je igrao za OFK Beograd, majka Dragica je bila član ekipe Sloga iz Zemuna. Dejan je sa 7 godina počeo je da igra za lokalni klub Teleoptik nakon što je počeo igračku karijeru u Radničkom iz Nove Pazove. Tu ga zapazio Branko Radović, trener kadeta Crvene zvezde i preporučio svom kolegi Tomi Milićeviću. Dejan je sa 14 godina prešao u Crvenu zvezdu i prošao njene omladinske timove. Sa Stankovićem su trenirali mnogi danas poznati igrači poput Nikole Lazetića i Nenada Lalatovića, a trenirao ih je Vladimir Petrović Pižon.
U seniorski tim je prešao sa 16 godina u sezoni 1994/1995. kod trenera Ljupka Petrovića. Za Crvenu zvezdu je debitovao u meču protiv OFK Beograda, u kom je Crvena zvezda slavila 2:1. Svoj prvi gol u crveno-belom dresu postigao je 1995. protiv Budućnosti iz Podgorice i oborio rekord Dragana Džajića koji je do tada bio najmlađi strelac u klupskoj istoriji. Stanković je sa Zvezdom te sezone igrao na 7 utakmica i osvojio duplu krunu.
Selektor Jugoslavije Slobodan Santrač je pozvao Stankovića za prijateljski meč protiv Južne Koreje 22. aprila 1998. u Beogradu. Stanković je postigao dva gola za pobedu 3:1.
Dobre igre su skrenule pažnju italijanskog vicešampiona Lacija, koji je tog leta pravio tim snova za sledeću sezonu. Lacio su te sezone pojačali Siniša Mihajlović, Marselo Salas, Serđo Konsisao i Kristijan Vijeri. Predsednik rimskog kluba Serđo Kranjoti je izdvojio 24 miliona nemačkih maraka za Stankovića.
Prvi meč za Inter Stanković je odigrao 1. februara 2004. protiv Sijene (4:0), a prvi gol je postigao 21. februara 2004. u porazu od gradskog rivala Milana 3:2. Ukupno je dao 4 gola na 14 utakmica u prvenstvu i 2 u kupu. Inter je tu sezonu završio na 4. mestu i izborio plasman u Ligu šampiona, uz samo jedan poen više od petoplasirane Parme.Oproštajna utakmica od reprezentacije Srbije je odigrana 11. oktobra 2013. U pitanju je bila prijateljska utakmica Srbija-Japan odigrana u Novom Sadu. Ovo je bio Stankovićev 103. nastup za reprezentaciju Srbije i time je postigao rekord.
U svojoj karijeri je osvojio prvenstva SR Jugoslavije (1995) i Italije (2000, 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010), kup Jugoslavije (1995, 1996. i 1997) i Italije (2000, 2004, 2005, 2006, 2010 i 2011), Superkup Italije (1998, 2000, 2005, 2006, 2008 i 2010), Kup pobednika kupova (1999) i Ligu šampiona (2010). Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1998, 2006. i 2010. i Evropskom prvenstvu 2000.
Ostali događaji na današnji dan:
1524. – Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe „Plejada”.
1830. – Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855. – Opsada Sevastopolja – najveća operacija u Krimskom ratu – okončana je pošto su Britanci, Francuzi i Pijemontezi (Kraljevina Sardinija) zauzeli ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.
1862. – Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom.
1880. – Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora.
1883. – Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske revolucije 1917. Streljan je 1936. u vreme čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova krajem 1934.
1885. – Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Dela: romani „Beli paun”, „Sinovi i ljubavnici”, „Ljubavnik ledi Četerli”, „Zaljubljene žene” …
1887. – Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu.
1917. – Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro u izbeglištvu na Havajima.
1921. – U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je osnovan nacionalni atletski savez.
1922. – Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.
1940. – Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
1941. – Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja „Sila osovine”, čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.
1948. – Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu za indijske muslimane.
1971. – Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma.
1973. – Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto Pinoče.
1979. – Umro je angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1991. – Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.
1995. – Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).
1997. – Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.
2001. – Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji.
2004. – Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.
2005. – Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze
2007. – Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista
2007. – Umro je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU
2008. – Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je u pismu upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova
