U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost u Hladnom ratu. U skladu sa tom političkom opcijom, s Titom i Naserom je osnovao Pokret nesvrstanih.
Nakon Gandija Nehru je bio najznačajniji borac za oslobođenje Indije od kolonijalnog ropstva.
Od 1912. bio je član Indijskog nacionalnog kongresa, a 1918. izabran je u Sveindijski nacionalni komitet pa za sekretara Indijske lige za upravu. Nakon povratka u Indiju, došao je u dodir s Gandijem i do 1919. aktivno učestvovao u oslobodilačkom pokretu. Iako je bio Gandijev sledbenik, nije delio njegovo uverenje u pasivan otpor, naprotiv, smatrao je kako treba primeniti sve raspoložive mere.
Britanske vlasti zatvarale su ga devet puta, a u zatvoru je proveo ukupno 13 godina.
Za razliku od Gandija koji je pre svega bio verski vođa i zasnivao svoju borbu protiv Britanaca na moralnim i etničkim principima, Nehru se kao liberalni socijalista zalagao za nacionalizaciju industrije, agrarnu reformu i demokratsku Vladu nezavisne Indije.
Javno se suprotstavljao Hitlerovom nacizmu i Musolinijevom fašizmu. Posetio je Barselonu u vreme Španskog građanskog rata izražavajući simpatije prema španskoj republikanskoj Vladi.
Dana 15. augusta 1947. godine, kada su vršena poslednja povlačenja Britanaca, izabran je za predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. Kada je Indija 1950. postala republika, ostao je na mestu predsednika Vlade sve do svoje smrti.
Nehru je podržao rezoluciju Ujedinjenih naroda iz 1950. godine o Koreji, suprotstavio se britanskim i francuskim potezima 1956. u Sueckom kanalu, i 1959. agresivnoj Kini poručio da će indijske granice braniti ako treba i vojnom silom.
U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost u Hladnom ratu. U skladu sa tom političkom opcijom, s Titom i Naserom je osnovao Pokret nesvrstanih.
Sa simpatijama je gledao na sve oslobodilačke pokrete u svetu. Posebno je nastojao da uspostavi što bolje odnose sa Narodnom Republikom Kinom, koji su bili tradicionalno zategnuti.
Preminuo je u Delhiju 27. maja 1964. godine.
Ostali događaji na današnji dan:
565 – Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik „Corpus juris civilis” u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a 1934. u muzej.
1533 – Španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, u današnjem Peruu.
1770 – Škotski istraživač Džejms Brus je otkrio da je izvorište Plavog Nila u jezeru Tana u severozapadnoj Etiopiji.
1840 – Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici „Impresija, izlazak sunca”, izloženoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.
1847 – U Švajcarskoj je izbio građanski rat snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona (Zonderbund), koji je okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.
1863 – Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit.
1891 – Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.
1910 – Avion kapetana Eugena Elaja prvi je u istoriji vazduhopolovstva koji je uzleteo sa broda. Brod je bio „Birmingem”, usidren u američkoj luci Hempton Rouds.
1918 – Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.
1935 – Rođen je kralj Jordana Husein koji je u 18. godini nasledio oca, svrgnutog kralja Talala. Godine 1956. otkazao je britansko-jordanski ugovor iz 1948, nakon čega su Britanci napustili Jordan. U ratu sa Izraelom juna 1967. borio se na strani Egipta, ali su njegove vojne snage 1970. likvidirale oružane formacije Palestinskog oslobodilačkog pokreta u Jordanu.
1946 – U Argentini je umro Manuel de Falja, jedan od najznačajnijih španskih kompozitora i pijanista 20. veka. Usvoje delo uspešno je ukomponovao andaluzijsku i kastiljansku narodnu muziku („Noći u španskim vrtovima”, „Sedam španskih narodnih pesama”, baleti „Ljubav čarobnica”, „Trorogi šešir”).
1979 – U zemljotresu u provinciji Korasan na istoku Irana poginulo je 385 ljudi.
1983 – Prve američke krstareće rakete stigle su u britansku vazduhoplovnu bazu Grinhem Komon, uprkos protestima pacifista.
1984 – U Los Anđelosu je uhapšen ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su američke vlasti uporno dobijale da ispune zahtev Jugoslavije za ekstradiciju. Izručen je 12. februara 1986, a u maju te godine osuđen na smrt. Umro je u zatvoru 1989.
1988 – Palestinsko nacionalno veće prihvatilo je rezoluciju 242 UN, a time i novu političku strategiju koja sadrži priznavanje države Izrael, mirovne pregovore i odbacivanje terorizma.
1989 – Crnački nacionalni pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim izborima u Namibiji.
1991 – Princ Norodom Sihanuk vratio se u Kambodžu posle 13 godina izgnanstva.
1994 – U tropskoj oluji „Gordon” na Haitiju poginulo je 829 ljudi.
1999 – Stupile su na snagu sankcije UN donete zbog odbijanja Avganistana da izruči Osamu bin Ladena koji je, prema tvrdnjama SAD, bio glavni inspirator bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
2000 – Na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koja je prvi put održana u Beogradu, SR Jugoslaviji je obećana pomoć od pola milijarde evra.
2001 – Pet država naslednica bivše SFRJ postiglo je dogovor o početku pripreme za preraspodelu 74,5 miliona dolara u zlatu što bi bila prva tranša ukupne zaostavštine od oko dve milijarde dolara.
2003 – Kralj Svazilenda – Msvati III prihvatio je formalno novi Ustav po kojem svu vlast ima kralj.
2007 – Umro je Ajra Levin autor bestselera „Rozmarina beba” i „Momci iz Brazila”, po kojima su snimljeni uspešni filmovi. Tokom duge karijere Levin je pisao i za televiziju i za Brodvej.
