Njegovi najveći doprinosi su otkriće istočne obale Australije i njeno osvajanje u korist Velike Britanije, otkriće Havaja i prvo oplovljavanje i kartografisanje Njufaundlenda i Novog Zelanda.
Džejms Kuk je rođen u skromnoj porodici u Martonu u Severnom Jorkširu, blizu današnjeg grada Midlsbroa. Kuk je bio jedno od petoro dece majke Grejs i Džejmsa starijeg, škotskog imigranta, radnika na farmi. Kao dete Džejms se s porodicom preselio na farmu Ejri Holm u Grejt Ejton, gde se školovao u lokalnoj školi (koja je danas muzej), a njegovo obrazovanje finansirao je očev poslodavac.
Sa 13 godina počeo je da radi s ocem, koji je upravljao farmom.
Godine 1745, kad je imao 16 godina, Kuk je napustio kuću da bi radio kao kalfa u jednom dućanu u ribarskom selu Stejt. Prema legendi Kuk je osetio žudnju za morem gledajući ga kroz izlog dućana.
Kuk se kasnije zaposlio kao pripravnik pomorskog trgovca u maloj floti koja je razvozila ugalj engleskom obalom. Prvi posao bio mu je na brodu „Freelove”, i nekoliko godina je proveo na ovom i drugim brodićima ploveći između reke Tajn i Londona.
Poznati moreplovac istakao se za vreme Sedmogodišnjeg rata, kada je učestvovao u opsadi grada Kvebeka pre bitke na Abrahamovim poljima 1759. Pokazao je talenat za kartografiju i bio je zadužen za snimanje ušća Sent Lorensa za vreme opsade, omogućivši generalu Džejmsu Vulfu da izvede svoj poznati skriveni napad na Abrahamova polja.
Godine 1766, Kraljevsko društvo je angažovalo Kuka da otputuje na Pacifik da bi posmatrao prolazak Venere pored Sunca. Kuk je dobio čin poručnika i preuzeo komandu nad brodom „Endeavour”. Isplovio je iz Engleske 1768, obišao Kejp Horn i nastavio na zapad preko Pacifika da bi stigao na Tahiti 13. aprila 1769, gde su posmatranja trebalo da se obave.
Kada su posmatranja završena, Kuk je isplovio da izvrši drugi zadatak putovanja: da istraži južni Pacifik i pokuša da pronađe znake pretpostavljenog južnog kontinenta Terra Australis. Kuk je uspeo da stigne do Novog Zelanda, i tako je bio tek drugi Evropljanin u istoriji koji je to uradio (posle Abela Tasmana više od stoleća ranije, 1642). Kuk je kartografisao čitavu obalu Novog Zelanda, napravivši samo neke manje greške. Otkrio je i moreuz koji je odvajao Severno od Južnog ostrva i nazvao ga Kukov moreuz.
Zatim je zaplovio na zapad u nameri da dođe do Van Dimenove zemlje (danas Tasmanija, koju je ranije ugledao Tasman) da bi ustanovio da li je ovo kopno deo legendarnog južnog kontinenta. Bili su, međutim, prinuđeni da uzmu mnogo severniji kurs zbog jakih vetrova, sve dok jednog jutra nisu nisu ugledali kopno koje je Kuk nazvao Point Hiks. Kuk je izračunao da Van Dimenova zemlja mora da leži južnije, ali otkrivši obalu koja je išla jugozapadno, zapisao je svoju sumnju da je ovo kopno povezano s njom. Ova tačka je u stvari bila jugoistočna obala australijskog kontinenta, pa je njegova ekpedicija bila prva poznata evropska ekspedicija koja je stigla na istočnu obalu Australije.
Ostali događaji na današnji dan:
1505 – Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič. Veliki knez moskovski od 1462. i „svih Rusa” ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona „Sudebnik” (1497). Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnog rimskog carstva i tada se prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja.
1553 – Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto. Spisima „Christianismi restitution”, u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osuđen na smrt spaljivanjem.
1782 – Rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini, virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći (violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika).
1806 – Napoleonove trupe ušle su u Berlin, nakon pobede nad Prusima kod Jene.
1807 – U dvorcu u Fontenblou Napoleon Bonaparta i španski kralj Karlos IV potpisali su sporazum o podeli Portugalije.
1811 – Rođen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu za široku upotrebu.
1843 – U Srbiji je osnovana državna pošta.
1858 – Rođen je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
1871 – Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju u Južnoj Africi.
1918 – Britanske, francuske i italijanske snage porazile su u Prvom svetskom ratu austrijsku vojsku na italijanskom frontu.
1922 – Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija, italijanska vlada je podnela ostavku.
1966 – Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom.
1971 – Kongo je promenio naziv države u Republika Zair.
1973 – Mirovne snage UN stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja između egipatskih i izraelskih snaga.
1978 – Egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin dobili su Nobelovu nagradu za mir.
1991 – Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.
1995 – U Beogradu je umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu („Prijatelji sa Kosančićevog venca”, „Očevi i oci”, „Ubistvo s predumišljajem”).
1998 – Savet NATO odložio je na neodređeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, nakon što su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile policijske snage u toj pokrajini.
1998 – Gerhard Šreder je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, nakon što je Helmut Kol, izgubivši na izborima, podneo ostavku.
1999 – Haljina, koju je holivudska zvezda Merlin Monro nosila dok je pevala „Happy Birthday, Mr. President” predsedniku DŽonu Kenediju, prodata je za 1,267.500 dolara, što je rekordna suma za deo odeće prodat na aukciji.
1999 – Naoružani napadači su upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.
2000 – Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da uđe u podmornicu Kursk. Dan ranije su otkriveni dokazi da su 23 mornara preživela prvu eksploziju zbog koje je ova ruska atomska podmornica potonula 12. avgusta u Barencovom moru. Stručnjaci su procenili da mornari nisu mogli živeti duže od osam sati od početka ove katastrofe u kojoj je svih 118 članova posade izgubilo život.
2001 – Švedski dnevnik Ekspresen preneo je izjavu Kristera Petersona, koji je u nedostatku dokaza oslobođen optužbi za ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. godine, da on zapravo jeste ubio premijera. Peterson je umro 29. septembra 2004. od posledica moždanog udara.
2002 – Na predsedničkim izborima u Brazilu, pobedio je Luiz Inasio Lula da Silva. Da Silva je prvi brazilski predsednik levičarskog opredeljenja i predstavnik radničke klase.
2004 – Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, što je tri puta više nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih žrtava došlo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.
