Džejms Vat škotski pronalazač i inženjer čija poboljšanja Njukomenove parne mašine predstavljaju fundamentalne promene koje su dovele do prve industrijske revolucije kako u njegovoj rodnoj Ujedinjenom Kraljevstvu tako i u celom svetu.

Radeći na izradi instrumenata na Univerzitetu u Glazgovu, Vat se zainteresovao za tehnologiju parnih mašina. Shvatio je da su postojeće parne mašine konstruisane na takav način da izgube mnogo energije, naglim hlađenjem ali i ponovnim grejanjem cilindra. Vat je uveo nova značajna konstruktivna rešenja, izradom odvojenog kondenzatora za paru, koji smanjuje rasipanje energije, poboljšava snagu, efikasnost u radu i isplativosti parnih mašina. Potom je mehanički prilagodio svoju parnu mašinu da vrši rotaciono kretanje čime je proširio njenu upotrebu, ne samo za pumpanje vode kako je do tada bila namenjena. Vat je time je postavio temelj za njeno dalje unapređenje i korišćenje, za pogon prvih fabričkih parnih mašina, parnih lokomotiva, parobroda i poljoprivrednih parnih mašina. Godine 1769. patentirao je svoju parnu mašinu, a potom je pokušao da komercijalizuje svoj pronalazak, ušavši u poslovno saradnju sa Metju Boltonom 1775. godine. Novo preduzeće Bolton i Vat je bilo veoma uspešna koja mu je na kraju donela i pravo malo bogatsvo. U penziji, Vat je nastavio da razvija nove izume, ali nijedan nije bio značajan kao njegov rad na parnoj mašini. Umro je u svojoj 83 godini. Džejms Vat se danas smatra za jednu od najuticajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

On je razvio i uveo koncept konjskih snaga, a međunarodna SI jedinica za snagu, Vat, je nazvana po njemu.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1520. kralj Danske i Norveške Kristijan IIke Kristijan II pobedio Šveđane i osvojio Švedsku.

1535. Španski konkvistador Fransisko Pisaro osnovao Limu, danas glavni grad Perua.

1654. Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat.

1689. Rođen francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje, autor kapitalnog dela “Duh zakona” u kom je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što je postalo temelj parlamentarne demokratije.

1778. Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio Havaje i nazvao ih Sendvička ostrva, po lordu Sendviču.

1882. Rođen engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor romana za decu.

1904. Rođen američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant. Komičar u komedijama Hauarda Hoksa i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka.

1909. Rođen srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo. Pedesetih i šezdesetih godina XX veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju i bio jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije.

1919. Premijer Francuske Žorž Klemanso otvorio Versajsku mirovnu konferenciju, po okončanju Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna Nemačka preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj naoružavanje. Stvorene Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944. Posle sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kom je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.

1974. Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.

1977. U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli predsednik Vlade SFRJ Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i šest putnika.

1977. U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji oko 80 ljudi poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

1989. Četvrti dan zaredom na hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.

1991. Parlament Jordana osudio vazdušne napade na Irak u operaciji Pustinjska oluja i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika. Irak lansirao osam raketa “skad” na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.

1996. Vladajuća socijalistička partija u Grčkoj, PASOK, izabrala Kostasa Simitisa za premijera pošto je teško oboleo osnivač PASOK-a Andreas Papandreu podneo ostavku.

1997. Franc Vranicki podneo ostavku na položaj kancelara Austrije na kom je bio skoro 11 godina.

1999. Odluka Vlade Jugoslavije da predstavnika OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera proglasi za nepoželjnu osobu i da uskrati dozvolu glavnoj tužiteljki Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju dodatno zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.

2001. SAD ukinule sankcije Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Firmama SAD bilo zabranjeno da posluju s Jugoslavijom, a skidanje sankcija otvorilo vrata za ulazak stranih kredita u Jugoslaviju.

2002. Vlada Sijera Leonea objavila kraj građanskog rata, tokom kog je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv Vlade vodio Ujedinjeni revolucionarni front, poznat po brutalnosti.

2003. Na VI Vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije za predsednika partije ponovo izabran haški zatvorenik Slobodan Milošević.

2005. Evropski proizvođač aviona “Erbas” u Tuluzu, u Francuskoj, predstavio novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji ikad napravljen. Dvospratni avion ima raspon krila 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i više od 550 sedišta. U razvoj letelice uloženo 13 milijardi dolara.

2008. Umro je bivši svetski šampion u šahu Robert Bobi Fišer, koji je u 14 godini postao šampion, velemajstor sa 15, a svetsku slavu je dostigao 1972. kada je pobedio Borisa Spaskog u seriji mečeva u Rejkjaviku.



loading...