Njegova kreativna karijera je sadržala i epizode u kojima se može opisati kao politički aktivista, umetnik, glumac i pisac. Bio je deo Lenon—Makartni tima koji je veoma uticao na razvoj rok muzike. Postao je muzička ikona dvadesetog veka, a njegove pesme su rangirane među najbolje i najslušanije pesme dvadesetog veka.
Istorija grupe Bitlsi počela je godine 1957, kada se na putu u engleski Volton upoznao sa Polom Makartnijem, koga je doveo u svoju grupu kao gitaristu. Ovim je nastao najslavniji sastav svih vremena. Ova dva muzičara su sarađivali na pisanju pesama i u prve dve godine su napisali oko stotinu pesama.
Džona Lenona nisu previše interesovale studije, pa je prešao u umetničku školu, u kojoj je upoznao Stjuarta Satklifa, kojega je doveo u grupu koja je 1960. godine postala definitivno poznata kao Bitlsi.
1962. godine se Džon oženio svojom prijateljicom iz škole Sintijom Pauel, a sledeće godine su dobili sina Džulijena.
Godina 1966. bila je važna u životu Džona Lenona i tada se on upoznao sa svojom životnom ljubavi, kontroverznom japanskom umetnicom Joko Ono, sa kojom se posle dve godine i oženio. Sa njom je napravio album, učestvovao u protivratnim protestima i priređivao mirovne hepeninge.
1970. godine su se Bitlsi definitivno raspali, a supružnici Lenon su se preselili u SAD. Ovde je Lenon imao probleme sa imigracionim uredom jer je koristio droge, ali je 1976. godine dobio „zelenu kartu”. 1975. godine je sa Joko Ono dobio sina po imenu Šon. Posle rođenja sina se povukao i tek posle pet godina ponovo počeo da se bavi muzikom.
Ubijen je 8. decembra 1980. godine, ubio ga je Mark Dejvid Čapman ispred zgrade Dakota u Njujorku, nedugo pošto je Lenon dovršio jedan svoj album. Njegovom su smrću, iako deset godina kasnije, i simbolično završene šezdesete i sve što su one predstavljale.
Ostali događaji na današnji dan:
1701 – U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789 – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
1806 – Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831 – U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt
liberalnih političara.
1835 – Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste muzičkih dela od kojih je najpoznatija opera „Samson i Dalila”.
1854 – Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi („Pupinovi kalemovi”) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od iseljenika do pronalazača” dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.
1892 – Rođen je Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) („Ex ponto”, „Znakovi” „Na Drini ćuprija”, „Travnička hronika”, „Gospođica”, „Prokleta avlija”).
1915 – Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
1934 – U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.
1944 – Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider SSSR Staljin
razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.
1962 – Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963 – Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana „Vajont” kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
1967 – U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto „Če” Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.
1975 – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1983 – U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992 – U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.
1993 – U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997 – Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan „Paulina” pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001 – Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas (Boze-Ajnštajnova kondenzacija – BEC), čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002 – Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.
2002 – Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.
2004 – U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
