Maršal Brus Meters III široj javnosti poznatiji pod umetničkim imenom Eminem stekao je popularnost 1999. godine.
Eminem je brzo stekao popularnost drugim albumom iz 1999. godine, The Slim Shady LP, koji je osvojio Gremi nagradu za najbolji rep album. Naredni album, The Marshall Mathers LP, postao je najbrže prodavani album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. To je Eminemu donelo još veću popularnost, uključujući i producentsku kuću Shady Records, koja je izbacila projekat grupe D12 na scenu.
The Marshall Mathers LP kao i njegov treći album, The Eminem Show, takođe su osvojili Gremi nagradu, čineći Eminema prvim umetnikom koji je uspeo da osvoji nagradu za najbolji rep album sa tri uzastopna albuma. Takođe je osvojio nagradu i 2010. godine za album Relapse, i tako zaokružio broj Gremi nagrada na 11 u dosadašnjoj karijeri. U 2002. godini osvaja Oskar za najbolju originalnu pesmu za Lose yourself, iz filma 8 mile, u kojem je igrao glavnu ulogu. Lose yourself je postala pesma sa najdužim stažom na mestu broj jedan hip hop pesama. Eminem je zatim nakon turneje iz 2005. napravio pauzu. Prvi album nakon albuma iz 2004, Encore, izdat je 15. maja 2009. godine pod nazivom Relapse.
Eminem je najbolje prodavani umetnik po američkom Nielsen SoundScan-u, i prodao je preko 80 miliona albuma u čitavom svetu, i time se uvrstio među umetnike sa najbolje prodavanim albumima.
Eminem je rangiran na 82. mestu Roling stounove liste 100 najpoznatijih umetnika svih vremena. Magazin Vibe ga je nazvao najboljim reperom svih vremena. Uključujući i rad u bendu D12, Eminem je postigao 9 prvih pozicija na Billboard Top 200 listi, dve kao član benda D12 i sedam kao solo izvođač. Eminem je uspeo da postigne 12 singlova na prvom mestu na sceni u zemljama širom sveta. U decembru 2009. godine, Eminem je prozvan Izvođačem decenije, lista Billboard magazina. Njegovi albumi The Eminem Show, The Marshall Mathers LP i Encore (po redu) zauzeli su 3, 7. i 40. mesto najboljih albuma u periodu od 2000. do 2009. po pisanju magazina Billboard. Sudeći po magazinu Billboard, Eminem je izdao dva albuma od pet najprodavanijih u prvoj deceniji 21. veka. U Velikoj Britaniji, Eminem je prodao više od 12,5 miliona albuma.
Ostali događaji na današnji dan:
1558. Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor,ćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.
1800. Kongres SAD se sastao prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.
1855. Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.
1858. Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.
1869. Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.
1913. Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.
1917. Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo („Mislilac”, „Poljubac”, „Balzak”, „Građani Kalea”, „Vrata pakla”, „Večni idol”).
1938. Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Franu Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
1947. Puštena je u saobraćaj železnička pruga Šamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.
1954. Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I.
1969. SSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).
1971. Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.
1974. Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa.
1976. Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.
1988. Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.
1989. Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.
1989. U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami „Morava” Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.
1993. Sudije iz 11 zemalja položile s u zakletvu na inauguralnom zasedanju suda UN za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji, prvog takvog suda posle Nirnberškog i Tokijskog koji su bili osnovani nakon Drugog svetskog rata.
1996. U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija „Zajedno” je pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste.
1997. Pripadnici najveće egipatske militantne organizacije „Al Gama al Islamija” ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana.
1998. Izraelski Kneset (parlament) ratifikovao je većinom glasova „Vaj sporazum”, kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.
2001. Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međuarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija „Povratak” osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.
2003. Srbija je vratila Hrvatskoj matične knjige koje su 1995. odnete iz delova Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba.
2005. Na svečanosti u Dejtonu bivšem američkom izaslaniku za Balkan Ričardu Holbruku uručena je Dejtonska nagrada za mir, u znak priznanja za postizanje sporazuma kojim je 10 godina ranije okončan rat u Bosni i Hercegovini.
