Henri Ford je bio američki preduzetnik koji je osnovao Ford Motor Kompaniju i pripisan mu je doprinos stvaranju srednjeg sloja američkog društva. Bio je među prvima koji su uveli masovnu proizvodnju velikom broju ljudi dostupnih automobila na pokretnoj traci.
To ostvarenje nije samo značilo revoluciju industrijske proizvodnje, već je imalo i velik uticaj na modernu kulturu tako da mnogi društveni teoretičari to razdoblje ekonomske i društvene istorije nazivaju „fordizam”.
Ford je rođen na uspešnoj porodičnoj farmi u Springvels Taunšipu, koji je danas deo grada Dearborna u Mičigenu, gde se trenutno nalazi sedište firme koju je osnovao. Njegovi roditelji, Vilijam i Mari Ford, bili su imigranti iz okoline grada Korka u južnoj Irskoj, a Henri je bio najstariji od šestoro njihove dece.
Već kao dete bio je strastveni mehaničar. Uvek je umesto poslova na farmi radio na nekim mačinama u očevoj radionici. Kad mu je bilo trinaest godina prvi put je video parnu mašinu sa sopstvenim pogonom. 1879. Otišao je od kuće u Okolimu Detroita kako bi se uvežbavao za mehaničara. 1882. Vraća se u Dearborn kako bi radio na porodičnoj farmi i postaje stručnjak u upravljanju Vestinghauzovim kompaktnim parnim strojem, što ga je na kraju dovelo do posla servisera istih strojeva u toj firmi. 1891. postaje inženjer u Edison Iluminejing Kompanu i nakon promocije u glavnog inženjera 1893. imao je dovoljno novca da posveti pažnju svojim vlastitim eksperimentima na motorima s unutarnjim sagprevanjem. Ti eksperimenti su 1896. kulminirali završetkom rada na sopstvenim samohodu nazvanom kvadricikl, kojeg je prvi put isprobao u vožnji 4. juna iste godine.
Nakon tog uspeha napušta Edison Iluminejting Kompanu i zajedno s ostalim inovatorima osniva Detroit Automobil Kompanu, koja je ubrzo bankrotirala jer je Ford usavršao dizajn automobila umesto da ih prodaje. Svojim vozilima Ford se utrkivao s onima drugih proizvođača kako bi prikazao njihovu superiornost. Sa zanimanjem za trkačke automobile osnovao je drugu firmu pod nazivom Henri Ford Kompanu. 1902. Ford je isteran iz firme zajedno s ostalim inovatorima, a ona je reorganizovana pod nazivom Kadilak.
Svoju vlastitu firmu pod nazivom Ford Motor Kompani osniva 1903. zajedno s jedanaest ostalih inovatora i kapitalom od 28.000 dolara. U novodizajniranom automobilu Ford je odvezao probnu milju na zaleđenom jezeru Sv. Kler i s vremenom od 39.4 sekunde postavio novi kopneni brzinski rekord. Uveren tim uspjehom, poznati vozač utrka Barnej Oldfild naziva novi model “999” odavajući počast trkačkoj lokomotivi tog vremena i predstavlja ga širom države, čineći marku Ford poznatom u SAD. Henri Ford je bio i jedan od ranih podupirača legendarne trke Indijanapolis 500.
1908. firma u prodaju pušta Model T s čijom se trkačkom verzijom Ford utrkivao od 1909. do 1913. i pobedio na trci preko celih Sjedinjenih Država (iako je kasnije iskvalifikovan), a 1911. Frenk Kulik je sa njom postavio brzinski rekord na ovalnim stazama. 1913. Ford pokušava da nastupi na trci Indijanapolis 500, ali odustaje zbog pravila koja su zahtevala dodavanje težine od 450 kilograma. Tada se povlači iz trka, budući da mu zbog popularnosti Modela T više nisu bile potrebne za postizanje publiciteta. S prvim danom 1919. prepustio je mesto predsednika kompanije svome sinu Edselu, iako je zadržao čvrstu poziciju u rukovođenju njome. Sredinom dvadesetih prodaja Modela T je počela opadati zbog konkurencije koja je nudila modernije automobile s opremom nedostupnom na Modelu T. U decembru 1927. je zbog toga predstavljen uspešni Model A, nazvan jednako kao i prvi model kojeg je firma ikad proizvela.
Nakon smrti Edsela Forda 26. maja 1943. Henri Ford je podržao Herija Beneta da preuzme poziciju predsednika dok je Edselova udovica Eleanor, koja je nasledila njegovo pravo glasa, predložila Henrijevog unuka i svog sina Henrija Forda II. Problem je na kraju rešen tako da je tada 79-godišnji Henri Ford lično preuzeo poziciju predsednika, Henri Ford II. je postao potpredsednik, a Heri Benet osoba odgovorna za zaposlenike i odnose s javnošću.
Henri Ford je 21. septembra 1945. prepustio poziciju predsednika firme unuku Henriju Fordu II, a preminuo je od izliva krvi u mozak u 83. godini 7. aprila 1947. na svom posedu u Dearbornu. Sahranjen je na groblju Ford Sementeri u Detroitu.
Ostali događaji na današnji dan:
1419 – Husiti, sledbenici pogubljenog češkog verskog reformatora Jana Husa, isprovocirani bacanjem kamenja na njihovu procesiju, upali su u Gradsku većnicu u Pragu i izbacili kroz prozor katoličke članove gradske uprave, zajedno sa gradonačelnikom. To je bio početak husitskih ratova (1419-36).
1511 – Rođen je italijanski slikar i arhitekta Đorđo Vazari, autor dela „Životi slikara, vajara i arhitekata”, koje je prvi put objavljeno 1550. Vazari se smatra najznačajnijim izvorom za proučavanje italijanske renesansne umetnosti.
1771 – Umro je engleski pesnik Tomas Grej, autor pesme „Elegija napisana na seoskom groblju”, koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.
1784 – Umro je francuski filozof Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od pokretača i najznačajnijih autora velike francuske „Enciklopedije” („Filozofske misli”, „Razgovor Dalambera i Didroa”, „Dalamberov san”).
1818 – Rođena je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte, koja se proslavila romanom “Orkanski visovi”.
1898 – Umro je nemački državnik Oto fon Bizmark-Šenhauzen, ujedinitelj Nemačke. Prvi kancelar ujedinjenog nemačkog carstva, poznat kao „gvozdeni kancelar”, bio je predsednik vlade punih 28 godina, do 1890. kada je na zahtev cara Vilhelma II podneo ostavku.
1898 – Rođen je Henri Mur, jedan od najvećih birtanskih i svetskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima, kao što su zgrada UNESKO-a u Parizu i Linkoln centar u Njujorku.
1912 – Umro je japanski car Mucuhito, koji je tokom vladavine od 1867. ukinuo šogunate, uspostavio centralnu vlast i transformisao Japan u modernu državu.
1930 – Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva nad Argentinom od 4:2, postao prvi svetski šampion u fudbalu.
1935 – U Velikoj Britaniji je objavljena prva džepna knjiga, „Penguin book”, prema ideji Alena Lejna da napravi „knjigu koja će imati cenu kao 10 cigareta”. Prva knjiga bio je „Arijel” Andrea Moroa.
1945 – Japanska podmornica potopila je u Drugom svetskom ratu američku krstaricu „Indijanapolis”. Poginulo je 800 ljudi.
1971 – Američki vasionski brod “Apolo 15” sa kosmonautima Dejvidom Skotom i Đemsom Irvinom spustio se na Mesec.
1971 – U sudaru japanskog borbenog i putničkog aviona „Boing 727″ poginule su 162 osobe.
1974 – Turska, Grčka i Velika Britanija potpisale su sporazum o prekidu vatre na Kipru.
1975 – U Helsinkiju je počela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnju koja je okupila državnike 35 zemalja, uključujući lidere ŠSR-a i SAD Leonida Brežnjeva i Džeralda Forda. Jugoslovensku delegaciju predvodio je Josip Broz Tito. KEBS je kasnije transformisan u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju.
1980 – Pacifički arhipelag Novi Hebridi stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Vanuatu, nakon 74 godine britansko-francuske uprave.
1989 – Radikalni članovi sovjetskog parlamenta formirali su grupu za pritisak za brže reforme. Grupu su vodili Boris Jeljcin i Andrej Zaharov.
1993 – Lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata postigli su na mirovnim pregovorima u Ženevi dogovor o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine kao Saveza republika: Republike Srpske, Herceg-Bosne i Republike Bosne. I pored dogovora, rat u Bosni je nastavljen i trajao je do decembra 1995, kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum.
1996 – Na Barbadosu je u 92. godini umrla Klodet Kolber, zvezda holivudskih komedija tridesetih godina.
1997 – U eksplozijama bombi dvojice arapskih bombaša-samoubica na prepunoj jerusalimskoj pijaci poginulo je 18, a ranjeno najmanje 170 ljudi.
1999 – Napuštajući obale Panamskog kanala, nakon gotovo jednog veka, SAD su zvanično zatvorile panamsku operaciju.
2001 – Kanada je prva država na svetu koja je, uprkos velikim protestima lekara, dozvolila teškim bolesnicima da uzgajaju marihuanu i koriste je za lečenje.
2002 – Predsednici Demokratske republike Kongo i Ruande, Džozef Kabila i Pol Kagame, potpisali su mirovni ugovor u cilju okončanja građanskog rata koji je počeo 1998. tokom kojeg je umrlo od gladi ili nedostatka medicinske nege više od 2,5 miliona ljudi, uglavnom civila.
2005 – Na Svetskom prvenstvu u Montrealu vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore postala je novi svetski prvak. Srebrnu medalju osvojila je Mađarska, a bronzanu Grčka.
