Ivo Andrić je jedini stvaralac sa ovih prostora koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali i čovek oko čije se nacionalnosti danas spore tri države. Bio je književnik svetskog glasa, najbolji poznavalac Balkana i karaktera naroda sa ovih prostora. Pisao je da 'dođu tako ponekad vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati'.
Ivo Andrić je upamćen kao pisac i jedini srpski nobelovac, ali i kao diplomata koji je odbio nacističku ponudu da se spasi od rata u svojoj zemlji.
Bio je diplomata Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj na početku Drugog svetskog rata, a akreditive je predao tadašnjem kancelaru Rajha Adolfu Hitleru.
Nna predlog nacističkih vlasti da ode u Švajcarsku. Odreagova je oštro i patriotski se oslučio za povratak u svoju zemlju, u kojoj je rat tek počinjao.
Govorio da je Srbin, da ceo život pokušava da shvati mentalitet zemlje gde su „sve Drine krive” i gde se nikada neće ispraviti, ali i da će na kraju sve biti dobro i da je u tome naša nada.
Nekoliko godina svog života, pred Prvi svetski rat proveo je u zatvoru. Opsivali su ga kao tihog, mirnog, povučenog, da piše kristalno jasno i živopisno i da se njegovi likovi, koliko god prostorno vezani, uzdižu do opštih, životnih istina koje su univerzalne i koje svako može da prepozna.
U stanu u centru Beograda u kome je nekada živeo Ivo Andrić vreme je stalo negde sredinom sedamdesetih godina kada je iz njega pisac poslednji put otišao.
Na mestu koje je danas muzej, još uvek stoje njegove lične stvari, diplomatski pasoši, zabeleške i rukopisi, a tu je i toliko pominjana i cenjena Nobelova nagrada. Novac je odavno potrošen – poklonjen bibliotekama širom Andrićeve rodne Bosne i Hercegovine. Jer, on je uvek bio široke ruke.
Skroman, pametan i učen, kakvog ga savremenici opisuju, Andrić je verovao u ideju ujedinjenja svih južnoslovenskih naroda u jedinstvenu zemlju. Doživeo je da vidi najbolje dane te države i bio njen diplomatski predstavnik širom sveta.
Kada je 1941. godine Drugi svetski rat stigao i do Kraljevine Jugoslavije, Ivo Andrić je, kao već poznat pisac, bio ambasador u Berlinu. Prilikom napuštanja ovog grada nemačke vlasti su mu ponudile da mu organizuju put do neutralne Švajcarske. Andrić ih je odbio i vratio se u Beograd.
U narednih pet godina živeo je povučeno kao podstanar. Potpuno se izolovavši od užasa spoljnog sveta, izbegavajući da se svrsta na jednu ili drugu stranu, Andrić u ovom periodu odbija da objavljuje. Tada, u tišini svoje sobice, piše svoje najznačajnije romane koji će biti objavljeni odmah po okončanju rata – „Travnička hronika”, „Na Drini ćuprija” i „Gospođica”.
„Za epsku snagu” kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje” Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Oko njegovog nasleđa danas se spore tri države nastale na prostoru njegove voljene Jugoslavije.
Ivo Andrić je rođen u Bosni i ona je celog života bila njegova velika ljubav i beskrajna inspiracija. Bio je poreklom iz hrvatske porodice, ali se predstavljao kao Srbin. Najveći deo života proveo je u Beogradu, a svoja dela pisao na ćirilici.
Ideja jedinstva u koju je Ivo Andrić toliko verovao nije se održala do današnjih dana. Ovo ostalo, njemu, danas, verovatno ni ne bi bilo toliko važno.
Ostali događaji na današnji dan:
1701 – U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789 – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
1806 – Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831 – U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt
liberalnih političara.
1835 – Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste muzičkih dela od kojih je najpoznatija opera „Samson i Dalila”.
1854 – Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi („Pupinovi kalemovi”) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od iseljenika do pronalazača” dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.
1915 – Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
1934 – U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.
1944 – Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider SSSR Staljin
razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.
1962 – Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963 – Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana „Vajont” kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
1967 – U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto „Če” Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.
1975 – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1983 – U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992 – U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.
1993 – U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997 – Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan „Paulina” pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001 – Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas (Boze-Ajnštajnova kondenzacija – BEC), čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002 – Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.
2002 – Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.
2004 – U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
