U istoriji je zapamćen kao najmoćniji i najbogatiji kriminalac. Na vrhuncu moći 1989. nalazio se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih na svetu sa procenjenom imovinom od 25 milijardi dolara.
Eskobar je rođen u malom selu u pokrajini Antiohija, Kolumbija, kao treće od sedmoro dece Abela Eskobara, farmera, i Hemilde Gaviria učeteljice u Osnovnoj školi. Kada je imao sedam godina, gerila je upala u selo i zapalila im kuću. Nakon tog događaja roditelji su poslali Pabla i njegovog tri godine starijeg brata Roberta u grad Medeljin, da žive kod Hamildine majke.
Još kao tinejdžer Pablo je počeo svoju kriminalnu karijeru na ulicama Medeljina. Počeo je da sa groblja kupuje stare nadgrobne spomenike, sređuje ih, i prodaje preprodavcima. Nakon toga počeo je da švercuje cigarete i kućnu tehniku da bi nekoliko meseci kasnije njegov najveći tovar bivao zaplenjen.
Kada im je propao posao, Pablo, njegov rođak Gustavo i još jedan njihov prijatelj iz detinjstva ušli su u posao sa kokainom. To je bilo 1976. godine. U početku su prenosili pastu koke iz Perua u laboratorije u Medeljinu. Da bi kasnije otvorili svoje laboratorije i dobijali gotov proizvod. Govorio je kako će do dvadeset druge godine postati milioner.
Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine. Odmah nakon kandidovanja za kongresmena počeo je da sirotinji izgrađuje stambene objekte i pruža im zdravstvenu zaštitu. Narod ga je smatrao svojim Robinom Hudom, i Pablo je izabran za kongresmena.
Međutim, njegova politička karijera nije dugo trajala, ušavši u politiku stekao je medijsku popularnost a samim tim je privukao i policiju. Politički protivnici su ga optužili da je narko-diler i kriminalac. Ubrzo nakon toga 1984. Pablo je naredio ubistvo političkog protivnika Lara Bonjile. Odmah nakon ubistva policija je dobila naređenje da ga uhapsi. Pablo je pobegao i evakuisao iz Kolumbije celu svoju porodicu helikopterima.
Neko vreme su proveli u Panami pod zaštitom panamskog diktatora, ali kada su saznali da će ih i tu uhapsiti, otišli su u Nikaragvu i tu proveli par meseci. Odlučili su da je najbolje da se vrate u Kolumbiju i da se nagode sa policijom.
U međuvremenu, pod pritiskom SAD-a vlada Kolumbije je donela zakon o ekstradiciji kojim je bilo omogućeno da se državljani Kolumbije isporučuju u SAD i da im se tamo sudi. To je označavalo početak rata između narko kartela i vlade.
Ubrzo nakon proglašenja zakona o ekstradiciji karteli su počeli svoju surovu odmazdu. U novembru 1985. Pablo je dao novac gerilskom pokretu, i taj isti pokret je krajem meseca napao vrhovni sud u Bogoti, zgrada je zapaljena, ubijeno je četvoro sudija, mnoštvo policajaca ali i članova gerile. U Medeljinu je objavljeno da svako ko ubije policajca će dobiti novac od Pabla Eskobara. U roku od dve godine samo u Medeljinu ubijeno je preko 700 policajaca.
Za to vreme posao je bio na vrhuncu kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku, ali su u međuvremenu otvorili novo tržište, Evropu. Brodovima bi roba dospela do Španije, gde su bili u kontaktu sa španskim premijerom, pa bi zatim iz Španije roba nastavila ka zapadnoj Evropi.
Rat se smirio 1989. godine na kratko, jer su krajem godine bili predsednički izbori. Svi kandidati su govorili da će iskoreniti organizovani kriminal i deportovati narko krijumčare u Ameriku. Odgovor je bio brz i do kraja godine Medeljinski kartel je ubio 4 od 6 kandidata.
U naredne dve godine, rat je bio na vrhuncu, gotovo svakodnevno su minirani objekti u gradu i mnoštvo ljudi je poginulo. Vrhunac je bio 1989. godine kada su u zgradu Kolumbijske tajne policije uneli kombi sa 500 kilograma eksploziva, jedan deo zgrade se urušio, 52 policajca su poginula a stotine je ranjeno. Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da Pablo u Kolumbiji provede 7 godina u zatvoru. Pristao je ali pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi. To mesto je dobilo naziv katedrala.
Ostali događaji na današnji dan:
1455. Umro je italijanski vajar, zlatar i slikar Lorenco Giberti, koji je izradio čuvena vrata na krstionici katedrale u Firenci. Njegov spis „Commentarii” predstavlja vredan dokument za izučavanje italijanske arhitekture i slikarstva.
1640. Portugalija je posle ustanka kojim je zbačena španska vlast ponovo stekla nezavisnost. Dve sedmice kasnije vojvoda od Braganse krunisan je za portugalskog kralja pod imenom Žoao IV. Španija je nezavisnost Portugalije priznala tek 1668.
1761. Rođena je Mari Tiso, koja se proslavila praveći voštane maske ličnosti pogubljenih u Francuskoj revoluciji, a u Velikoj Britaniji je 1802. postavila stalnu izložbu voštanih fgura svojih savremenika (danas Muzej Madam Tiso).
1821. Dominikanska Republika, koja obuhvata dve trećine istočnog dela karipskog ostrva Haiti, tada poznatog kao Hispanjola, proglasila je nezavisnost od Španije.
1822. Osnivač brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za prvog cara Brazila pod imenom Pedro I.
1825. Umro je ruski car Aleksandar I Romanov
1906. U Parizu je otvoren bioskop „Omnija Pate”, prva dvorana u svetu namenski izgrađena za prikazivanje filmova.
1918. Odlukom danskog parlamenta Island je stekao nezavisnost.
1918. Provincija Transilvanija, ranije u sastavu Mađarske, odnosno Austro-Ugarske, ujedinila se sa Rumunijom. U sastav Rumunije ušao je i rumunski deo Banata i još neke pokrajine. Ovaj datum Rumuni slave se kao nacionalni praznik Dan ujedinjenja.
1925. U Lokarnu u Švajcarskoj potpisani su sporazumi između evropskih država o garanciji mira i nepovredivosti granica. Najvažnijim smatra se Rajnski pakt kojim su se Nemačka, Francuska i Belgija obavezale na poštovanje granica, a Nemačka prihvatila demilitarizaciju Rajnske oblasti. Ove sporazume prekršio je Hitler 1936, kada je okupirao Rajnsku oblast, a potom napao Čehoslovačku (1938) i Poljsku (1939).
1934. U Lenjingradu je ubijen Sergej Kirov, blizak Staljinov saradnik, član Politbiroa i sekretar Centralnog komiteta sovjetske Komunističke partije. Atentat na Kirova bio je Staljinu povod da otpočne sa žestokim obračunima sa protivnicima.
1936. Umro je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Od njegove 44 drame sabrane pod naslovom „Gole maske”, najpoznatije su „Đakomino”, „Henri IV”, „Šest lica traže pisca”.
1971. U Karađorđevu je na sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva Saveza komunista Hrvatske – nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Usledile su „čistke” u političkim i privrednim vrhovima u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji, čime je sprečen pokušaj političkih i privrednih reformi u SFR Jugoslaviji.
1973. Umro je izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje države Izrael i njen prvi premijer 1948-53. i ponovo 1955-63.
1981. U najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, avion „DC-9 super 80″ ljubljanskog „Inex-adria avioprometa” udario je u planinu u blizini Ajačija na Korzici. Poginulo je svih 178 putnika i članova posade.
1988. Benazir Buto je postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje.
1989. Mihail Gorbačov je kao prvi sovjetski lider posetio Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavljanju diplomatskih odnosa ŠSR i Vatikana.
1991. Na referendumu u sovjetskoj republici Ukrajini nadmoćna većina birača izjasnila se za nezavisnost od SSSR.
2000. Lider Partije nacionalne akcije Vinsent Foks inaugurisan je za predsednika Meksika, čime je okončan 71 godinu dug period vladavine Institucionalne revolucionarne partije. To je bio prvi poraz te partije od 1929.
2001. U dva napada palestinskih bombaša samoubica u Jerusalimu poginulo je 10 Izraelaca, a u eksploziji autobusa u Haifi ubijeno je 30. U tim napadima ranjeno je preko 200 ljudi.
2001. Japanski kraljevski par, princeza Masako i prestolonaslednik princ Naruhito dobili su, nakon osam godina braka, prvo dete, kćerku Aiko.
2002. Za predsednika Slovenije izabran je dotadašnji premijer u više mandata Janez Drnovšek.
2004. Umro je holandski princ Bernard, otac kraljice Beatrise. Bernard de Lip-Bisterfeld rođen je u Nemačkoj, a kralj Holandije postao je 7. januara 1937. godine, kada je oženio tadašnju holandsku kraljicu Julijanu.
