Njegova umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone.
Neron, punim imenom Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik (lat. Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus; rođen 37. godine n. e., stupio na presto 54. godine, ubijen 68. god.) bio je rimski car, naslednik Klaudijev.
Neron je svoju vladavinu započeo u slozi sa senatom, pošto se do 62. godine nalazio pod uticajem prefekta pretorija Afranija Bura i filozofa Aneja Seneke, koji su podržavali dobre odnose između princepsa i senata. Težnja Neronove majke Agripine da ima presudan uticaj na svog sina dovela je do reakcije od strane Nerona, koga su energično podržavali Bur i Seneka, pa je Agripina izgubila svoj raniji značaj na dvoru. Klaudijev rođeni sin Britanik, koga je sada Agripina htela da stavi nasuprot sopstvenom sinu, bio je otrovan, a zatim je i sama Agripina ubijena po Neronovom naređenju.
Preokret u Neronovoj politici nastupio je 62. n. e., kada je Bur umro, a Seneka se povukao u privatan život. Njihovo mesto zauzeo je prefekt pretorija Otonije Tigelin, koji je povlađivao carevoj surovosti. Sada ponovo otpočinju progoni po zakonu o uvredi veličanstva, u kojima su stradali mnogi pripadnici aristokratije. Neki senatori su sa pojedinim pretorijanskim komandantima 65. n. e. protiv Nerona skovali zaveru na čijem je čelu bio Kalpurnije Pizon, ali je zavera otkrivena. Mnogi učesnici su pogubljeni, a drugi su izvršili samoubistvo, među njima Seneka i pesnik Lukan. Usledili su još snažniji progoni aristokratije.
Kovanica sa Neronovim portretom
Neron je trošio ogromna sredstva na priređivanje igara i na distribucije, što mu je donosilo izvesnu popularnost među rimskim plebsom. Veliku nesreću za rimsko stanovništvo predstavljao je požar koji je u Rimu buknuo 64. n. e., a za koji se pojavila sumnja da ga je podmetnuo sam car, jer je navodno hteo da grad preuredi i planira na nov način. U izvorima nema pouzdanih potvrda za ovu verziju događaja, pa je u sumnju dovodi čak i Tacit, izrazito neprijateljski raspoložen prema Neronu. Rim je posle požara ponovo podignut. U požaru je stradala i kuća samoga Nerona, pa je on na tom mestu podigao velelepnu palatu, nazvanu Domus aurea (»Zlatna kuća«), čiji su ostaci otkriveni. Česte predstave i nove gradnje iziskivale su ogromna sredstva. Nameti na provincije su se povećali, što je izazvalo nezadovoljstvo provincija.
Neron se bavio crtanjem, slikarstvom, vajarstvom, pevao je i pisao pesme. Sponzorisao je umetnost i organizovao muzička i dramska takmičenja, na kojima je ponekada i sam učestvovao. Takve sklonosti skandalizovale su senatorski stalež i velikim su delom odgovorne za carevu nepopularnost. Godine 66. n. e. Neron je krenuo na put po Grčkoj, nadajući se da će Grci po zasluzi oceniti njegovu umetnost. U znak zahvalnosti za te pohvale i počasti, u kojima su Grci bili veoma izdašni, Neron je grčkim gradovima darovao »slobodu« i, što je važnije, oslobađanje od svih poreza. Godine 68. n. e. vratio se u Italiju i proslavio svoje pobede na grčkim nadmetanjima.
Neron je malo pažnje posvećivao unutrašnjem životu Carstva, u provincijama je rastao antirimski pokret, mnogo nezadovoljnih bilo je i u samom Rimu, nepouzdani su bili čak i pretorijanci. Prvi se protiv Nerona digao namesnik Lugdunske Galije Julije Vindeks, koga su podržavala galska plemena i upravnici drugih provincija (Afrike, Tarakonske Hispanije i Luzitanije). Neron je protiv Vindeksa uputio trupe iz Gornje Germanije, koje su Vindeksa porazile, nakon čega je ovaj izvršio samoubistvo. Protiv Nerona su, međutim, ustali pretorijanci i Neron je morao da beži iz Rima. Uz pomoć jednog oslobođenika izvršio je samoubistvo, a poslednje su mu reči, prema Svetoniju, navodno bile: Qualis artifex, pereo! („Kakav umetnik, a umirem!”).
Neron je poslednji car iz dinastije Julijevaca-Klaudijevaca i prvi rimski car koji je pretrpeo damnatio memoriae ― njegova je vladavina po naređenju senata formalno izbrisana iz spiska vladara.
Ostali događaji na današnji dan:
1640 – Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675 – Umro je holandski slikar Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene („Pogled na Delft”, „Žena s pismom”, „Devojka s đerdanom”).
1711 – U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801 – Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806 – Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1840 – Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u „Dom invalida” u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890 – Ubijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks „Bik koji sedi” (Tatanka Iyotake), koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
1914 – Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938 – Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1961 – Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1961 – Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1965 – Američki svemirski brodovi „Džemini 6″ i „Džemini 7″ ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1966 – Umro Volt Dizni, tvorac legendarnih animiranih filmova.
1970 – Sovjetski vasionski brod „Venera 7″ spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1970 – U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe „Mediala”, bavio se i likovnom eseistikom.
1991 – Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot „Salem Ekspres” udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1996 – Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije „Zajedno” u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999 – Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog
predstavnika u to telo.
2000 – Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001 – Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002 – Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima
kontrolu nad tim poluostrvom.
2005 – U Iraku su održani prvi slobodni parlamentarni izbori od pada Sadama Huseina, 2003. godine.
2010 – Umro je poznati američki režiser Blejk Edvards koji je režirao kultne filmove „Doručak kod Tifanija”, serijal „Pink Panter”, „Viktor i Viktorija” i brojna druga ostvarenja. Bio je scenarista, producent i glumac.
