Na početku svoje slikarske karijere bavio se figuralnom kompozicijom, ali je po odlasku u London, videvši Tarnerovo slikarstvo, shvatio da su divizionistička tehnika i pejzaž njegova prava inspiracija.
Mone se rodio 14. novembra 1840. Bio je drugi sin Kloda Adolfa i Luis Žastin Mone. Kršten je 20. maja 1841, u lokalnoj crkvi, kao Klod Oskar. Godine 1845. njegova porodica se preselila u Avr u Normandiji. Tu je kao mladić počeo da radi karikature koje je izlagao po izlozima dućana. Ubrzo ih je zapazio lokalni slikar Ežen Buden, zainteresovao se za mladog Monea i počeo da ga vodi sa sobom kad god bi išao da slika pejzaže.
U Avru je upoznao i Žonkena, koji je takođe dosta uticao na Monea (i Buden i Žonken se ubrajaju u preteče impresionizma). Posle ove dvojice, pao je pod uticaj Koroa i Kurbea.
Počeo je kao figuralni slikar. Tri godine posle Manea, i Mone je naslikao jedan „Doručak na travi”, samo što Moneova slika ima daleko više svetlosti. „Žene u vrtu”, pokazuju još veći napredak iako je bila odbijena na Salonu 1866[1]. Po ovim i još nekim Figuralnim kompozicijama, kao što su „Dama u zelenoj haljini”, „Japanka sa lepezom”, „Gospođa Mone na sofi”, „Ručak”,„ Žene u vrtu”, vidi se da je Mone mogao postati vrstan slikar figura, kao što su to bili Mane, Renoar ili Dega, ali se on odao isključivo pejzažu.
Na početku istraživanja pejzaža, kao „Trg sen Žermen”, senke rešava onako kako bi to uradio Mane. Odlazak u Englesku i Holandiju je umnogome promenio njegov odnos prema slikarstvu. Počeo je da izučava igru svetlosti na vodi slikajući londonske pejzaže sa Temzom, u kojima teški lukovi mosta lebde kao u izmaglici nad rekom koja svetluca. u Veneciji je naslikao „pejzaže sa kanalom Grande”.
Tek je sa serijama slika Mone zaokružio svoje stvaralaštvo, i sa njima stekao slavu: „Stogovi sena”, „Aleja jablanova”, „Ruanska katedrala” i „Lokvanji”.
Ostali događaji na današnji dan:
565 – Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik „Corpus juris civilis” u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a 1934. u muzej.
1533 – Španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, u današnjem Peruu.
1770 – Škotski istraživač Džejms Brus je otkrio da je izvorište Plavog Nila u jezeru Tana u severozapadnoj Etiopiji.
1847 – U Švajcarskoj je izbio građanski rat snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona (Zonderbund), koji je okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.
1863 – Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit.
1889 – Rođen je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije po sticanju nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja.
1891 – Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.
1910 – Avion kapetana Eugena Elaja prvi je u istoriji vazduhopolovstva koji je uzleteo sa broda. Brod je bio „Birmingem”, usidren u američkoj luci Hempton Rouds.
1918 – Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.
1935 – Rođen je kralj Jordana Husein koji je u 18. godini nasledio oca, svrgnutog kralja Talala. Godine 1956. otkazao je britansko-jordanski ugovor iz 1948, nakon čega su Britanci napustili Jordan. U ratu sa Izraelom juna 1967. borio se na strani Egipta, ali su njegove vojne snage 1970. likvidirale oružane formacije Palestinskog oslobodilačkog pokreta u Jordanu.
1946 – U Argentini je umro Manuel de Falja, jedan od najznačajnijih španskih kompozitora i pijanista 20. veka. Usvoje delo uspešno je ukomponovao andaluzijsku i kastiljansku narodnu muziku („Noći u španskim vrtovima”, „Sedam španskih narodnih pesama”, baleti „Ljubav čarobnica”, „Trorogi šešir”).
1979 – U zemljotresu u provinciji Korasan na istoku Irana poginulo je 385 ljudi.
1983 – Prve američke krstareće rakete stigle su u britansku vazduhoplovnu bazu Grinhem Komon, uprkos protestima pacifista.
1984 – U Los Anđelosu je uhapšen ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su američke vlasti uporno dobijale da ispune zahtev Jugoslavije za ekstradiciju. Izručen je 12. februara 1986, a u maju te godine osuđen na smrt. Umro je u zatvoru 1989.
1988 – Palestinsko nacionalno veće prihvatilo je rezoluciju 242 UN, a time i novu političku strategiju koja sadrži priznavanje države Izrael, mirovne pregovore i odbacivanje terorizma.
1989 – Crnački nacionalni pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim izborima u Namibiji.
1991 – Princ Norodom Sihanuk vratio se u Kambodžu posle 13 godina izgnanstva.
1994 – U tropskoj oluji „Gordon” na Haitiju poginulo je 829 ljudi.
1999 – Stupile su na snagu sankcije UN donete zbog odbijanja Avganistana da izruči Osamu bin Ladena koji je, prema tvrdnjama SAD, bio glavni inspirator bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
2000 – Na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koja je prvi put održana u Beogradu, SR Jugoslaviji je obećana pomoć od pola milijarde evra.
2001 – Pet država naslednica bivše SFRJ postiglo je dogovor o početku pripreme za preraspodelu 74,5 miliona dolara u zlatu što bi bila prva tranša ukupne zaostavštine od oko dve milijarde dolara.
2003 – Kralj Svazilenda – Msvati III prihvatio je formalno novi Ustav po kojem svu vlast ima kralj.
2007 – Umro je Ajra Levin autor bestselera „Rozmarina beba” i „Momci iz Brazila”, po kojima su snimljeni uspešni filmovi. Tokom duge karijere Levin je pisao i za televiziju i za Brodvej.
