Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Piščevi zapisi 1981—1991, na sto dvadeset drugoj strani, o Čavoškom piše: 'Najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik'. Njih dvojica su 1984. zajedno napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.

Rođen je 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. Pravni fakultet u Beogradu završio je 29. juna 1964. godine s prosečnom ocenom 9,85, magistrirao na istom fakultetu 1969. godine, a doktorirao 1973. Početkom 1970. godine izabran za asistenta na predmetu Uvod u pravo.

Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Pravnog Fakulteta Mihailu Đuriću. Potom je 31. decembra 1975. godine jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća izbačen na ulicu zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti.

Jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Na Pravni fakultet je vraćen tek 1. januara 1991. godine u svojstvu redovnog profesora. Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Osnivač je nekadašnje Srpske liberalne stranke. Takođe je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Kosta Čavoški je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Srpsku liberalnu stranku Čavoški je osnovao zajedno sa nekoliko viđenijih članova koji su istupili iz Demokratske stranke, a među kojima su bili Nikola Milošević i Saša Petrović, režiser. Stranka je bila monarhistički opredeljena i zalagala se za vraćanje monarhije kao oblika vladavine, rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, zatim za podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i za otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije, koja bi se bavila stradanjem Srba u prošlim ratovima.

 

Ostali događaji na današnji dan:

899. Umro engleski kralj Alfred Veliki, koji je po dolasku na presto 871. uspešno odbranio zemlju od Danaca, oslobodio i obnovio London. Razvio ratarstvo, osnovao nove gradove i učinio mnogo na polju duhovne kulture okupljajući učene ljude i iz inostranstva.
1440. Obešen Žil de Re, jedan od boraca Jovanke Orleanke. Bivši maršal Francuske optužen za satanizam i ubistvo 140 dece. Njegov zločin bio inspiracija za priču „Plavobradi”.
1685. Rođen italijanski kompozitor Đuzepe Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao više od 550 kompozicija za čembalo, čuvenih sonata u jednom stavu.
1759. Rođen Žorž Žak Danton, jedan od vođa Francuske revolucije, koji je 14. jula 1789. predvodio napad na parisku tamnicu Bastilju. Kao protivnik revolucionarnog terora sukobio se s Robespjerom, optužen za saradnju s neprijateljima republike i pogubljen na giljotini 1794.
1842. Rođen ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, autor monumentalnih kompozicija iz rusko-turskog rata.
1861. U Frankfurtu prikazan rad prvog uređaja za prenos govora, koji je njegov konstruktor Johan Filip Reis nazvao telefon. Kao pronalazač prvog upotrebljivog telefona, 1876, smatra se Amerikanac Aleksandar Graham Bel.
1863. U Ženevi počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.
1896. Potpisan sporazum u Adis Abebi kojim je uspostavljen mir između Italije i Abisinije i priznata nezavisnost Abisinije.
1905. Tokom Prve ruske revolucije radnici u Petrogradu osnovali prvi Sovjet.
1905. Sporazumom u Karlštadu Norveška se odvojila od Švedske i postala nezavisna kraljevina s kraljem Hakonom VII.
1911. U Kini ukinuta monarhija i proglašena republika s Sun Jat Senom kao privremenim predsednikom.
1916. Rođen francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika Francuske i ostao na tom položaju 14 godina. U Drugom svetskom ratu bio jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, a od 1971. lider Socijalističke partije Francuske.
1917. Brazil objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.
1955. General Ngo Din Diem proglasio Republiku Vijetnam u južnom Vijetnamu, a sebe predsednikom i zaveo diktatorski režim. Ubijen u vojnom udaru u novembru 1963.
1955. Parlament Austrije prihvatio, dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika, Državni ugovor kojim se obavezala na stalnu neutralnosti zemlje.
1961. Nobelovu nagradu za književnost dobio jugoslovenski književnik Ivo Andrić i postao prvi Jugosloven dobitnik te prestižne svetske nagrade.
1972. Umro ruski konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, koji je konstruisao prvi uspešan helikopter, a 1913. prvi izgradio avion s više motora. 1919. emigrirao u SAD gde je nastavio rad na konstrukciji novih tipova aviona i helikoptera.
1972. U kampanji Saveza komunista Jugoslavije protiv „anarholiberala” smenjeni funkcioneri Komunističke partije Srbije Marko Nikezić i Latinka Perović. Nakon toga smenjeni i funkcioneri u državnom aparatu i privredni rukovodioci koji su se zalagali za liberalizaciju i modernizaciju društva.
1976. Generalna skupština UN jednoglasno osudila aparthejd i pozvala vlade zemalja-članica da zabrane sve kontakte s Transkejom, koja je samoproklamovala nezavisnost s belom manjinom na čelu.
1994. Izrael i Jordan potpisali sporazum kojim je posle 46 godina formalno okončano ratno stanje dve susedne zemlje.
1995. Na Malti ubijen vođa palestinske terorističke islamske organizacije „Islamski džihad” Fati Škaki.
1998. Predsednici Perua i Ekvadora potpisali formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dve južnoameričke zemlje nastao početkom 19. veka, zbog kog su više puta ratovale.
1999. Savet bezbednosti UN odobrio upućivanje međunarodnih mirovnih snaga, 11.000 vojnika i policajaca, u Istočni Timor.
2000. Na sastanku u Bukureštu Jugoslavija postala punopravan član Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu.
2001. Beogradski sud osudio Dobrosava Gavrića na 20 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana i još 2 osobe u hotelu „Interkontinental” u Beogradu 15. januara 2001.