Leonid Iljič Brežnjev je bio generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1964. do 1982. i dva puta predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta (šef države), od 1960. do 1964. i od 1977. do 1982. godine. Začetnik je Brežnjevljeve doktrine.
Kada je Brežnjev u avgustu 1946. godine napustio Crvenu Armiju on je bio general-major i ratni junak (iako se nikada nije našao u ratnoj opasnosti) što mu je uz pomoć Hruščova dalo temelje za buduću uspešnu karijeru. Prvi novi položaj mu je tako postalo mesto Prvog sekretara partije Zaporožja koje će on ubrzo da zameni za identični položaj u rodnoj regiji Dnjepropetrovska.
Napokon je izlaz iz mnoštva sličnih gradskih i općinskih sekretara doživeo 1950. godine kada je postao Prvi sekretar Centralnog komiteta Moldavije. Pre Staljinove smrti ovaj sada uspješan sovjetski političar postao je sekretar Centralnog komiteta SSSR-a i kandidat za člana Prezidijuma. Tokom borbe za vlast Maljenkov-Hruščov, njegov prijatelj bio je prisiljen da ga žrtvuje izbacivanjem iz Centralnog komiteta. Da bi ga se potom izbacilo iz budućih borbi i spletki u Moskvi tokom ove borbe za vlast koja je potrajala do 1955. godine, Brežnjev je poslan u Kazahstan isprva na mesto drugog sekretara partije, a nakon pobede Hruščova na prvo.
Tokom 1956. godine to je prijateljstvo dobilo svoju ponovnu potvrdu kada je Brežnjev ponovno bio postavljen na mesto sekretara Centralnog komiteta KPSS-a. Tokom pokušaja svrgavanja Hruščova 1957. godine, podržao je svoga prijatelja što mu je donelo novo unapređenje i položaj člana Politbiroa. Na toj poziciji Brežnjev je nastavio da podržava Hruščova sve do 1962. godine kada su nastupile promene.
U međuvremenu 1960. godine on je postao predsednik SSSR-a što je bez obzira na ime zvučne titule bila u stvarnosti samo ceremonijalna funkcija. Od 1963. godine većina članova Politbiroa (tada se zvao Prezidijum) je došla do zaključka kako Hruščov više šteti nego koristi državi. U tadašnjoj malenoj uroti prisililo se Frol Kozlova da odstupi se svog položaja potencijalnog naslednika šefa države i da ga prepusti Brežnjevu. Do prave smene šefa države došlo je tek 14. oktobra 1964, kada je urota Suslov-Kosigin-Brežnjev postigla puni uspeh i uzrokovala smenu Hruščova.
Nakon te smene svoga zaštitnika, Leonid Brežnjev je postao Generalni sekretar KPSS-a to jest državni vođa. Tim državnim udarom se ubrzo stvorila situacija kakve nikada niti pre niti posle nije bilo u istoriji Sovjetskog Saveza. U strahu od stvaranja novog velikog vođe ostali urotnici nisu imali nikakvu nameru prepustiti Brežnjevu vlast u državi tako da se ubrzo oformio neslužbeni trijumvirat. Mihail Suslov je dobio zadatak za održavanje pune kontrole na ideologijom Komunističke partije i tajnom policijom (KGB) dok je Aleksej Kosigin dobio zadatak upravljanja vladom, a Brežnjev je postao nominalni šef države (iako ne i predsednik pošto ga je Hruščov smenio 1964. godine) i šef partije (koji nema veze s ideologijom). Svi trijumviri su se složili o potrebi širenja komunizma finansijskom podrškom komunističkim pokretima u svetu (i vojnom podrškom afričkim komunističkim vladama), održavanja status kvo u Europi i zaštiti teritorijalnog integriteta Sovjetskog Saveza. Gotovo odmah po stupanju na vlast Brežnjev je održao govor kojim je pozvao na vraćanje socijalizmu koji je postojao pre Hruščovljevih reformi.
Kako bi dokazao tu promenu u razmišljanju novog rukovodstva on je svoju želju da postane naslednik Staljina dokazivao uzimajući za sebe titulu generalnog sekretara koju je uvek koristio njegov uzor. U skladu s tim počela su ponovno zatvaranja čiji broj će ipak preostali trijumviri da blokiraju da se ne bi došlo do negdašnjih čistki. Tokom Praškog proleća 1968. godine Brežnjev je organizovao vojnu intervenciju za povratak konzervativne vlade nakon čega je objavio svoju doktrinu.
Tokom vladavine Hruščova došlo je do pogoršanja odnosa s Kinom oko, za obične ljude, nepotrebnog pitanja lider koje države je ujedno i lider komunizma. Kako je pokušaj mirenja iz 1965. godine propao došlo je do daljeg pogoršanja odnosa koje će da izazove kratkotrajni rat 1969. godine čiju je dalju eskalaciju sprečio Kosigin ličnom intervencijom.
Bez obzira na taj strah opštega rata sada se Narodna Republika Kina okrenula SAD-u što je u Moskvi dovelo do zabrinutosti i potrebe opuštanja napetosti u odnosima s Vašingtonom. Takav razvoj događaja stvorio je tokom 1970-ih godina politiku detanta, potpisivanje sporazuma SALT radi ograničenja nuklearnog oružja i sporazuma u Helsinkiju gde su SAD priznale SSSR-u kontrolu nad istočnom Europom, ali tražile takođe da on poštuje ljudska prava. Istovremeno s takvim spoljnopolitičkim promenama unutar Sovjetskog Saveza se nastavljala borba za vlast protiv Suslova i Kosigina koji su hteli da blokiraju jačanje kulta ličnosti državnog vođe. Kao godina koja je označila preokret se najčešće navodi 1977. kada je Brežnjev napokon uspeo da smeniti Podgornog koji je bio predsednik SSSR-a, kako bi zauzeo njegovu poziciju. Sada je on napokon postao vodeći trijumvir iako je još uvek imao nekakva ograničenja svoje vlasti.
Ostali događaji na današnji dan:
1154 – Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
1741 – Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na do tada nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku.
1793 – General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
1842 – SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
1851 – Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
1863 – Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač – linoleum.
1902 – Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu („Ričard III”, „Naš čovek u Havani”, „Dr Živago”, „Kartum”, „Ana Karenjina”).
1905 – Usvojen je prvi ustav Crne Gore, „Nikoljdanski ustav”, kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.
1906 – Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
1941 – Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946 – U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
1950 – Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.
1958 – Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.
1965 – Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
1972 – Južnokorejski tanker „Južna zvezda” ispustio je više od 100.000 tona nafte pored Omana.
1972 – Kapsula vasionskog broda „Apolo 17″ spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program „Apolo” letova na Mesec sa ljudskom posadom.
1984 – Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
1991 – Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba – Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
1995 – Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
1996 – Umro je Marčelo Mastrojani, zvezda italijanske kinematografije („Devojke sa Španskog trga”, „Sladak život”, „Osam i po”, „Privatan život”, „Leo poslednji”).
1997 – Singapurski putnički avion „Boing 737-300″ srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i člana posade.
2001 – U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strože ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
2002 – Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.
2003 – U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).
2003 – Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
2004 – Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, za koju je čuveni dirigent Arturo Toskanini rekao da ima „glas anđela”.
2005 – U Avganistanu je konstituisan parlament, po prvi put, nakon više od 30 godina i posle desetina godina krvoprolića.
2006 – Umro je Džo Barbera član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput „Tom i Džeri”, „Medved Jogi”, „Porodica Kremenko” i „Skubi du”. Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Han udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer.
